ПРОСКОМИДИЈА (грч: Προσκομιδή - приношење; жртвеник, предложеније, проскомидијарион, протезис, "мали олтар"), у Православном храму, део олтарског простора: код мањих храмова је у облику нише, а код већих - просторија (некада, у појединим случајевима била је одвојена иконостасом), северно од часне трпезе за похрањивање богослужбених предмета, чување и припрему часних дарова за чин Евхаристије, такође и као жртвеник на коме се спремају, освећују часни дарови (поред жртвеника је умиваоник над којим свештеник пере руке пре богослужења).
Према тумачењима, символично представља Витлејем и пећину - место Рођења Христовог, такође и јасле новорођеног Христа, али и Голготу на којој је распет. Први део Литургије Јована Златоустог и Василија Великог јесте припрема просфоре и вина - часних дарова за Литургију и Евхаристију. Између осталог, проскомидија символизује обред представљања безгрешног зачећа и Христове назаретске године живота (због чега се, у олтарском простору врши при затвореним дверима иконостаса навученој катапетазми - изван погледа верних, као што је и прво време Христовог живота протекло незапажено од његових савременика).
Ток проскомидије
Свештеник који ће тог дана служити Литургију, улази у храм и чита пред иконостасом молитве, целива иконе и улази у олтарски простор. Ту целива Свето Јеванђеље, престо, облачи свештене одежде, пере руке и одлази у северну одају олтарског простора. Стаје пред жртвеник, узима прву просфору и копље и осењује је крсним знаком. Читајући молитве из књиге пророка Исаије о Христу, исеца Агнец из средишњег дела, ставља га на средину дискоса, расеца са доње стране унакрсно, а са горње стране пробада копљем. Потом улива вино и воду у путир, и из друге просфоре вади троугласту честицу у част Пресвете Богородице Марије, и ставља десно од Агнеца на дискос. Из треће просфоре вади девет чесица, у спомен: пророка, Апостола, светих отаца, мученика, преподобних, бесребреника и других, и ставља лево од Агнеца, у три реда. Из четврте просфоре вади честице за живе, из пете за упокојене чланове Цркве, и ставља са доње стране Агнеца. У току Литургије, Агнец након призива Светог Духа, постаје Тело Христово, и заједно са вином које је постало Крв Христова, употребиће се за Причест свештеника и верних. Остале честице се после Причести стављају у путир, где се налази још Крви Христове, да би Крв очистила све грехе оних чија имена је свештеник споменуо током вађења честица. Након тога, свештеник благосиља кадионицу, кади звездицу и ставља је на дискос. Потом кади покрове, ставља их преко дискоса и путира, и све заједно прекрива воздухом. Уз све то, говори молитве Богу да прими тако припремљене дарове, и да помене оне који су принели те дарове. На крају проскомидије, свештеник кади олтар и цео храм.
Символика обреда проскомидије условила је иконографски програм самог простора у храму где се врши, с темама које истичу време пре Оваплоћења Христа (Логоса) и његове искупитељске жртве.
Ако Свештеник служи без ђакона, не говори ђаконове речи на Проскомидији, и на Литургији пред Јеванђеље, нити његове речи. Говори само јектеније и оно што је у чину изложено. Ако више свештеника саборно служи, чин Проскомидије врши само један од њих, а остали служитељи не говоре ништа засебно од Проскомидије, осим што помињу имена живих и преминулих Православних Хришћана.
По уласку у храм, свештеник заједно са ђаконом врши три поклона пред Царским дверима.
Ђакон: Благослови, владико.
Свештеник: Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова.
Ћакон: Амин.
Свештеник: Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда и све испуњаваш, Ризницо добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.
Ђакон: Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут)
Ђакон: Слава Оцу н Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Ђакон: Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена твога ради.
Ђакон: Господе, помилуј. (трипут)
Ђакон: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Ђакон: Оче наш, који си на небесима, да се свети нме твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као и на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
Свештеник: Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Ђакон: Амин.
Обојица: Помилуј нас, Господе, помилуј нас, јер ми грешници, немајући никаквог оправдања, приносимо Теби као Владици ову молитву: помилуј нас.
Обојица: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Обојица: Господе, помилуј нас, јер се у Тебе уздамо; не гневи се јако на нас, нити помињи безакоња наша, но и сада као милостив погледај и избави нас од непријатеља наших: jep си ти Бог наш, и ми народ твој, сви смо дело руку твојих, и име твоје призивамо. И сада и увек и у векове векова. Амин.
Обојица: Отвори нам двери милосрђа, благословена Богородице, да не пропаднемо ми који се у тебе надамо, но да се тобом избавимо од беда, јер си ти спасење рода хришћанскога.
Потом одлазе икони Христовој и целивају је говорећи.
Обојица: Клањамо се пречистоме лику твоме, Благи, молећи опроштај сагрешења наших, Христе Боже, јер си добровољно благоволео да телом узиђеш на крст, да би оне које си саздао избавио од робовања врагу. Стога Ти благодарно кличемо: радошћу си испунио све, Спаситељу наш, који си дошао да спасеш свет.
Затим целивају и Богородичину икону говорећи.
Обојица: Богородице, Ти си извор милосрђа, удостој нас самилости, погледај на народ који сагреши, покажи као увек моћ своју, јер уздајући се у тебе, ми ти, као некада Гаврило, Архистратиг Бестелесних сила, кличемо - радуј се.
Онда приклањају главе и свештеник говори молитву.
Свештеник: Господе, пружи руку своју са висине светога станишта свога, и укрепи ме за предстојећу службу твоју, да неосуђено представши страшноме Престолу твоме, извршим бескрвно свештенодејство. Јер је твоја сила и слава у векове векова. Амин.
Тада се заједно поклоне сабраном народу и улазе у олтар говорећи.
Обојица: Ући ћу у дом твој, поклонићу се са страхом храму твоме светоме. Господе, води ме правдом твојом, ради непријатеља мојих исправи пред Тобом пут мој, јер у устима њиховим нема истине, срце им је сујетно, гроб отворен грло њихово, језицима својим обмањују. Суди им, Боже; нека одступе од замисли својих; одбаци их због многог безбожништва њиховог, јер Те љуто огорчише, Господе. Нека се веселе сви који се уздају у Тебе, нека се вавек радују; и уселићеш се у њих, и хвалиће се Тобом сви који љубе име твоје, јер ћеш Ти благословити праведника, Господе, као што си нас овенчао оружјем благовољења твога.
Ушавши у олтар, чине три поклона пред светим Престолом и целивају свето Јеванђеље и свети Престо.
Затим сваки узима у руке свој стихар и чине три поклона ка истоку,
говорећи сваки за себе: "Боже, милостив..."
Затим свештенику прилази ђакон држећи у десној руци стихар са орарем,
и приклонивши главу говори: "Благослови, владико..."
Свештеник: Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.
Затим ђакон одлази у једну страну олтара и облачи стихар молећи се овако: "Зарадоваће се душа..."
И целивавши орар ставља га на лево раме.
Навлачећи наруквицу на десну руку говори: "Десница твоја, Господе..."
Навлачећи наруквицу на леву руку говори: "Руке твоје створише..."
Затим одлази до Предложења и, оправши руке, припрема свештене сасуде, метнувши свети дискос
на леву страну, а светипутир на десну, и остало са њима.
Свештеник се овако облачи: узевши стихар у леву руку и поклонивши се трипут ка истоку
благосиља га и целива, говорећи: "Благословен Бог наш свагда, сада и увек и у векове векова. Амин."
И облачећи га, говори: "Зарадоваће се душа..."
Потом узевши епитрахиљ, благосиља га и ставља на себе говорећи: "Благословен Бог, који..."
Онда узевши појас, благосиља га и говори опасујући се: "Благословен Бог, који..."
И наруквице навлачи као што је горе речено. Затим узевши надбедреник, ако га има,
и благословивши га и целивавши, говори: "Опаши мач твој..."
Онда узевши фелон и благословивши, целива га и облачи говорећи овако: "Свештеници твоји, Господе..."
Затим отишавши до умиваоника, умива руке говорећи: "Умићу са невинима руке своје..."
Тада одлазе месту Предложења дарова, клањају се трипут и говоре: "Боже, милостив буди..."
Свештеник: Искупио си нас пречасном Крвљу својом од клетве законске; на крсту прикован и копљем прободен излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти.
Ђакон: Благослови, владико.
Свештеник: Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.
Затим свештеник узима просфору, и из ње исеца Агнец, ставља на дискос печатом на доле,
а онда крстолико расеца, и окреће на горе страну са печатом.
Ђакон узима вино и воду, и улива колико треба у свети путир.
Свештеник, узевши другу просфору, вади честицу Богородице и приснодјеве Марије,
и ставља је с десне стране светог Хлеба, близу његове средине.
Затим узевши трећу просфору, вади честице из ње и ставља са леве стране светог Хлеба, и то за:
(Први ред)
- Светог Јована Крститеља.
- Светих славних Пророка: Мојсија и Арона, Илије и Јелисеја, Давида и Јесеја,
светих трију Младића, Пророка Данила, и свих светих Пророка.
- Светих славних и свехвалних Апостола Петра и Павла, и свих Светих Апостола.
(Други ред)
- Светих Отаца наших великих Јерараха и васељенских Учитеља: Василија Великога,
Григорија Богослова и Јована Златоуста; Атанасија и Кирила, Николаја Мирликијскога,
Петра, Алексија, Јоне и Филипа Московских; светитеља српских: Саве, Арсенија, Максима,
Василија и Петра, и свих светих Јерараха.
- Светога Првомученика и Архиђакона Стефана, светих великих Мученика: Димитрија, Георгија,
Теодора Тирона, Теодора Стратилата, и свих светих Мученика и Мученица: Текле и Варваре,
Недеље и Ефимије, Параскеве и Катарине, и свих светих Мученица.
- Преподобних и богоносних Отаца наших: Антонија, Јевтимија, Саве, Онуфрија, Атанасија Атонског,
Антонија и Теодосија Печерских, Сергија Радонешкога и Серафима Саровскога, Наума Охридског,
Симеона Мироточивога, Прохора Пчињскога, Јована Рилскога, и свих преподобних Отаца
и преподобних Матера: Пелагије, Теодосије, Анастасије, Евпраксије, Февроннје, Теодуле,
Ефросиније, Марије Египћанке, и свих преподобних Матера.
(Трећи ред)
- Светих и чудотвораца Бесребреника Козме и Дамјана, Кира и Јована, Пантелејмона и Ермолаја,
и свих светих Бесребреника.
- Светих и праведних Богоотаца Јоакима и Ане, и Светога (чији је храм, и чији је дан),
Светих равноапостолних Методија и Кирила, учитеља словенских и свих Светих, чијим молитвама
посети нас, Боже.
- Светога Оца нашега Јована Златоуста, Архиепискога Цариградскога (ако се служи његова литургија,
а ако се служи Василија Великога, онда помене њега).
Потом, узевши четврту просфору, вади честице и ставља ниже светог Хлеба, за сво епископство Православних,
Епископа у чијој Епархији се налази храм, часно презвитерство, у Христу ђаконство, и сав свештенички
ред (ако је манастир: архимандрита, или игумана - име), браћу и саслужитеље, свештенике, ђаконе, и сву браћу.
Затим поименце помиње живе које хоће, и при сваком имену вади честицу говорећи: "Помени, Γосподе (име)";
Потом узевши и пету просфору, вади честице и ставља ниже светог Хлеба, за спомен и отпуштење грехова светих
Патријараха, Православних и благочастивих владара, блажених оснивача светога храма (или: ове свете обитељи).
Затим помиње архијереја који га је рукоположио (ако је преминуо), и друге од преминулих које хоће помиње поименце.
При сваком имену вади честицу говорећи: "Помени, Господе (име)"; и најзад говори: Помени, човекољубиви Господе,
и све Православне оце наше и браћу, у заједници с Тобом преминуле с надом на васкрсење у живот вечни.
Ђакон такође помиње које хоће од живих и преминулих, док свештеник вади честице.
Напослетку свештеник говори: "Помени, Господе, и моју недостојност, и опрости ми свако сагрешење
хотимично и нехотимично."
И узевши губу (сунђер) скупља по дискосу све честице ниже светога Хлеба,
да би биле у сигурности, и да ништа не испадне.
Затим ђакон, узевши кадионицу и метнувши у њу тамјан, говори.
Ђакон: Благослови, владико, кадило. Господу се помолимо.
Свештеник: Кадило приносимо Ти, Христе Боже, на мирис миомира духовнога; примивши га у наднебесни свој Жртвеник, ниспошљи нам благодат Пресветога твојега Духа.
Ђакон: Господу се помолимо.
Свештеник, окадивши звездицу меће је над свети Хлеб, говорећи: "И дошавши звезда стаде над местом где беше Дете."
Ђакон: Господу се помолимо.
Свештеник, окадивши први покривач, покрива свети Хлеб, говорећи: "Господ се зацари, у красоту се одену..."
Ђакон: Господу се помолимо. Покриј, владико.
Свештеник, окадивши други покривач, покрива свету Чашу говорећи: "Врлина твоја, Христе, покри небеса..."
Ђакон: Господу се помолимо. Прекриј, владико.
Свештеник, окадивши трећи покривач, звани воздух, и покривајући обоје, говори: "Закрили нас окриљем крила..." Затим свештеник, узевши кадионицу, окади Предложење, говорећи три пута: "Благословен Бог наш, који тако благоволе. Слава Ти!" Ђакон на свако додаје: "Свагда, сада и увек и у векове векова. Амин." И обојица се побожно клањају. Затим ђакон, узевши кадионицу, говори.
Ђакон: За предложене часне Дарове, Господу се помолимо.
Свештеник говори молитву Предложења: "Боже, Боже наш, који си послао..." После тога чини отпуст говорећи: "Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби."
Ђакон: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Ђакон: Господе, помилуј. (трипут)
Ђакон: Владико, благослови.
Свештеник врши отпуст, ако је недеља говорећи: "Васкрсли из мртвих"
Свештеник: Христос истинити Бог наш, молитвама пречисте своје Матере, Светога оца нашега Јована Златоуста, Архиепископа цариградскога (или, ако се служи Литургија Светога Василија Великога, онда помиње њега), и свих Светих, да нас помилује и спасе као благ и човекољубив.
Ђакон: Амин.
После отпуста ђакон кади свето Предложење; онда одлази и кади свети Престо унаоколо унакрст, говорећи у себи: "У гробу телесно...", педесети псалам: "Помилуј ме, Боже..." Окадивши олтар и сав храм, враћа се у олтар, и окадивши опет свети Престо и свештеника, оставља кадионицу на њено место, а сам прилази свештенику. И стојећи пред светим Престолом, обојица се клањају трипут, молећи се у себи и говорећи: "Царе небески, Утешитељу, Душе Истине..." (једанпут) "Слава на висинама Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља." (двапут) "Господе, отвори усне моје, и уста ћe моја објавити хвалу твоју." (једанпут). Онда свештеник целива свето Јеванђеље, а ђакон свети Престо. После тога ђакон, приклонивши свештенику главу своју, држећи и орар трима прстима десне руке, говори.
Ђакон: Време је да се служи Господу. Владико, благослови.
Свештеник, осењујући га крсним знакон, говори: "Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова."
Ћакон: Амин. Помоли се за мене, владико свети.
Свештеник: Да управи Господ кораке твоје.
Ђакон: Помени ме, владико свети.
Свештеник: Да те помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.
Ђакон: Амин.
Поклонивши се, ђакон излази, и ставши на обично место према светим дверима, клања се побожно трипут, говорећи у себи: "Господе, отвори усне моје, и уста ће моја објавити хвалу твоју."