Данас је Сабор Светог Јована, Претече и Крститеља. Дан по Богојављењу посвећен је Светом Јовану, у нашем народу веома поштованом свецу, проповеднику и пророку који је крстио Христа и имао значајну улогу у историји хришћанства.
Свети Јован Крститељ заузима посебно место у српској православној традицији и, после Никољдана и Ђурђевдана, спада међу најчешће слављене славе у српском народу.
Сабор Светог Јована Крститеља, по бројности свечара на трећем месту међу Крсним славама код Срба, иза Никољдана и Аранђеловдана. Св. Јован Крститељ прославља се неколико пута у току године, али најчешће 7. јануара. Црква му је одредила овај датум, следећи дан по Богојављењу, јер је на Богојављење крстио Исуса Христа на реци Јордану. Такође је 7. јануара јеванђелист и Апостол Лука пожелео да пренесе тело Св. Јована из Севастије, где га је посекао Ирод, у Антиохију, своје родно место, али је успео да измоли само Јованову руку, ону руку којом је крстио Спаситеља. Рука је до X века била у Антиохији, а после је пренешена у Цариград. Многа чуда су се дешавала везано за његову руку. На Јовањдан, Архијереј Антиохије је руку износио пред народ, и некада се појављивала отворена, што је значило да ће година бити плодна и берићетна, а ако је била згрчена, то је предсказивало гладну годину. Црква и верни народ славе Сабор Светог Јована Претече и Крститеља - Јовањдан, молећи га да се моли Богу за нас, да се и ми прибројимо Цркви небеској, да нам Бог подари излечење и телесних и душевних болести и патњи.
Свети Јован Крститељ међу свим библијским личностима Новог Зевета заузима посебно место, како по начину доласка на свет, тако и по начину живота који је водио, а и по улози крштавања људи за покајање, наговештај доласка и крштења Месије, и на крају, по свом трагичном и превременом завршетку овог живота. Услед велике моралне и телесне чистоте, узор је и претеча монаштва - анђелског образа (Анђела), како га Свето Писмо и назива. Као што је Пресвета Богородица заштитница мушког монаштва, тако је Св. Јован заштитник женског монаштва. Од свих осталих пророка Старог Завета, Св. Јован се разликује и по томе што је могао показати Онога кога је пророковао.
Јовањдан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза.
Српски народ изузетно поштује Св. Јована па је као народна изрека забележено: "Над Јованом вишег и прибранијег нема". Кад се нешто од неког хоће измолити, а да овај молбу не одбије, каже се: "Кумим те Богом и Светим Јованом". Верује се да Св. Јован стоји на "струги Јовановој", одн. на вратима од онога света и пропушта душе умрлих. При склапању кумства и побратимства, обавезно се као завет помиње Св. Јован, који је заштитник овог цењеног обичаја.
Јовањдан је слава богата народним предањима која су се преносила вековима:
