Према предању, свети Трифун рођен је у селу Кампсади у Фригији, у сиромашној породици и био је веома побожан од најранијег детињства. Као дете време је проводио чувајући гуске, а од Бога је добио „дар чудотворства и исцељења“, па је за живота исцелио многе болеснике, истеривао демоне из многих људи и помагао онима који су му се обраћали за помоћ.
Бавио се домаћом економијом и чувањем гусака, али пошто је био одан Христовој вери, Бог га је обдарио даром чудотворства па је многе болеснике од разних болести молитвама лечио.
Према легенди, Свети Трифун имао је исцелитељске моћи. Постао је познат након што је исцелио принцезу Гордијану, ћерку римског цара Гордија од душевне болести због чега га је цар издашно наградио. Трифун је све богатство поделио сиромашнима и наставио да чува гуске. Погубљен је за време владавине цара Декија, прогонитеља хришћана, јер није желео да се одрекне своје вере. Сахрањен је у свом родном месту.
Светог Трифуна славе еснафи, виноградари и механџије. Слава Свети Трифун се на посебан начин обележава у домаћинствима која се искључиво баве виноградарством и воћарством уз пресецање славског колача и симболичног орезивања чокота у виноградима.
Ширење култа овог светитеља датира од В века, а виноградари и воћари су у нашим крајевима славу Светог Трифуна обновили пре десетак година, са обнављањем засада винове лозе.
Посебно у виноградарским крајевима Војводине, Шумадије и Поморавља то је највећи винарско-виноградарски празник.
Свети Трифун је у народу познат и под именима Орезач, Зарезан, Зарезојло, Свети Трипун, Свети Тривун.
У народу је за овај празник везано мноштво разних обичаја и веровања, укључујући и нека данас заборављена веровања.
Будућу да је Свети Трифун слава виноградара, на овај дан је обичај да виноградари орежу барем један чокот винове лозе након чега га поливају вином. Веровање је да ће тако виноград богатије рађати.
Свети Трифун се сматра чуварем биља, њему се моле да сачува њиве и винограде од штеточина, а верује се да управо 14. фебруара природа почиње да се буди из зимског сна, уз буђење љубави код људи.
Ако на Светог Трифуна пада киша, родиће шљива, а ако падне снег, година ће бити кишна и родна, а ако је ведро, година ће бити сушна.
Снег може да изненади, али се то сматрало берићетним, па се говорило: "Затрпај Трипо, заспи Симо"! (реч је о Св. Симеону Мироточивом, 26. фебруара). Они који не изговоре ове речи на данашњи дан, према народном веровању, неће имати родне њиве.
У селима Шумадије славе се као заветан дан, јер се сматра да он штити села од града и поплаве.
Понегде се у виноградима приређују и ручкови на које се позивају и случајни пролазници, јер се сматра да ће то домаћину и целој кући донети срећу. Иначе, баш због тога данас никако не би требало да са кућног прага отерате случајне пролазнике.
Због своје чврстине, упорности и истрајности у одбрани вере, Свети Трифун је изабран за заштитника виноградара који Трифунове муке поистовећују са својим радом и својом муком.
Наиме, виноградари осам месеци годишње служе чокоту, не губећи веру и наду да ће га сачувати од болести и природних непогода и да ће њихов труд уродити богатом бербом и добрим вином. Зато постоји веровање да Свети Трифун штити села и насеља од града и поплава, односно да је чувар винограда и других усева од разних штеточина.
На данашњи дан му баш зато никако не би требало заборавити - упалити свећу.
Ако се догоди штета од инсеката, мишева и других пољских штеточина, Православна црква је установила посебан молитвени чин који се, посредством свештеника уз присустводомаћина, врши на њивама и баштама. При овом чину узима се уље из кандила Светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград читајући молитву.
Култ Светог Трифуна веома је развијен у српским крајевима, а неке српске породице га славе као крсну славу. Слава Светог Трифуна се на посебан начин обележава у свим домаћинствима која се искључиво баве виноградарством и воћарством уз пресецање славског колача и симболичног орезивања чокота у виноградима.
Верује се и да Свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и од тог дана снег почне да се топи. По неким схватањима овим даном почиње пролеће, природа почиње да се буди, као и љубав код људи.
