Српска православна црква 13. децембра прославља Светог Андреја, првог следбеника Христовог. Пострадао је на крсту, због оданости новозаветној вери. Слави се као крсна слава.
Као први Христов апостол назван првозвани, Свети Андреј био је старији брат Светог апостола Петра и ученик Светог Јована Крститеља.
Био је апостол Цариграда и Русије, патрон руског царства и дома Романових.
Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу. Ту је и страдао, разапет на косом крсту, док је проповедао хришћанство окупљеном народу и молио се Богу све до смрти.
Делови његових моштију налазе се у Цариграду, Риму, Москви и Грчкој. С обзиром на то да је за живота исцељивао убоге и болесне, његове чудотворне мошти су многима помогле. По крсту на којем је разапет, и данас се коси крст зове Андрејин.
Слави се као крсна слава, због божићњег поста, увек са посном трпезом. Слава је београдске општине Вождовац.
Светог Андреја Првозваног као свог заштитника, прославља и дом Карађорђевића.
Породица Карађорђевић, празник обележава од времена Првог српског устанка, а увео га је вожд Карађорђе који се заветовао светом Андреју 1806. године, после ослобођења Београда од турске власти.
Према народним веровањима, Свети Андреј разговара са великим животињама и сматра се њиховим заштитником. С њима разговара, а оне су му покорне.
Некада су мечкари славили Андријевдан, верујући да светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери.
Верује се да на тај дан медведи не чине штету и не дирају људе, зато тада не ваља ићи у лов на њих.
Уочи Андрејевог дана, кува се кукуруз за медведе, или посебан колач - мечкина побојница, којим се тобоже завезивала чељуст медведу, да некоље стоку. У источној Србији дан Светог Андреје назива се Мечкин дан.
У крајевима где има медведа, уочи овог дана, кувао се кукуруз "за медведе", који се оставља да преноћи на крову, па ако га "мечке не изједу", онда га чељад изјутра поједе. По планинским селима Горње Пчиње, правили су "мечкин колач" - мечкина побојница, који деца рано однесу на "мечкина места", да медведи не кољу стоку. Верује се да на тај дан медведи не чине штету и не дирају људе, зато тада не ваља ићи у лов на њих. За овај дан су везане и многе забране: у Шумадији не штави се кожа нити се било шта са њом ради, а у Хомољу не ради се ништа са одећом - да га мечке не би поцепале. Воденичари скупљају прилоге у брашну, од кога праве хлеб за мечку, за који тврде да остаје свеж годину дана.
На данашњи дан ваља јести кукуруз.
У Поморављу се може чути прича, да изнад манастира Раванице постоји пећина (испосница) у коју се некада давно склонио један од седам Синајаца, ученика Светог Андреје. Владика ондашњег града Тројана, данашње Ћуприје позва га једном на исповест. Ученик позва највећег медведа, показа му знак Св. Андреје узјаха га и тако дође пред Владику. Владика се уплаши и рече му да прво склони мечку, а онда поче да га кори што у посне дане не једе рибу, него пије млеко. Ученик Андрејин затражи да се изнесе на сто и риба и млеко, па прекрсти рибу и из ње потече крв. Уради то исто са млеком, а из њега никну трава.
У народу се прича да је његова мајка, једном случајно, не знајући шта је, појела срце неког праведника, па је од тога зачела Андреју. Свети Андреја се сматра заштитником великих животиња. Он са њима разговара, а оне су му покорне и увек га слушају. Цигани мечкари славе овај дан, јер верују да је овај светац кротио медведе као псе, и да путује светом јашући на мечки.
