Петровдан је празник када се славе и Петар и Павле, јер су пострадали на исти дан. Црквени и народни празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу, који се слави 29. јуна по јулијанском календару (12. јул по грегоријанском). Петровдан је један од 15 највећих хришћанских празника а посвећен је светим апостолима Петру и Павлу, првим проповедницима хришћанства и најближим ученицима Исуса Христа.
Црква нас на значај Светих славних и свехвалних Апостола најопитније подсећа кроз празнике који су установљени у њихову славу и част. Поред сабора дванаесторице и сабора седамдесеторице Апостола, у току богослужбене године савршавамо и молитвене спомене на свакога од Светих Апостола појединачно. Посебно место међу апостолским празницима заузима празник Светих првоврховних Апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познатији под називом Петровдан.
По сведочењу многобројних црквених извора, празновање Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Цркви је присутно од самих почетака, тачније речено присутно је непосредно након упокојења ова два ватрена проповедника еванђелске речи Божје.
Свети Апостол Павле у својој посланици Јеврејима богомудро саветује хришћане да се свагда са љубављу и побожношћу молитвено сећају својих учитеља у вери и оних који су им надахнути Духом Светим проповедали реч Спасења. Древни хришћани имајући у свом уму ову апостолску поуку, веома рано почињу да прослављају молитвени спомен на своје учитеље првоврховне апостоле Петра и Павла.
Ово древно празновање Светих Апостола Петра и Павла није увек савршавано у исти дан. Наиме, постоје многобројна сведочанства о прослављању Светих апостола Петра и Павла и по некима њихов спомен је савршаван након празника Рождества Христовог, по некима недељу дана након епифаније, док Свети Софроније јерусалимски сведочи да су апостоли Петар и Павле прослављали у четврти дан после празника Рождества Христовог.
Овом празнику претходи Пост у част Светих Апостола који је у нашем благочестивом народу познат и као Петровдански или Апостолски пост.
На иконама су ова два свеца представљена заједно – Петар држи кључеве у руци, а Павле мач.
Петровдан је сматран за календарску границу у години: после њега у природи наступају промене, које указују на приближавање јесени (народни календар). По руским веровањима, на Петровдан је тобоже св. Петар «попљувао» лишће, па се стога после тог дана више не кувају траве и биљке, не ломе се гране за метле. Бугари су веровали да после Петровдана време бива хладније, да се Сунце окреће зими, да птице престају да певају, а трава да расте. У неким руским обредима на Петровдан одразиле су се представе о овом празнику као календарском врху године. Тако су у јужноруским губернијама људи одлазили у освит зоре на Петровдан да «чувају Сунце», тј. да гледају како оно на изласку «игра», преливајући се у разним бојама.
Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина. Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле. У Хомољу и Звижду је о Петровдану и неким другим празницима постојао обичај да се пале велике ватре зване привјег за оне који су умрли без свеће.
Код Срба у Војводини је обичај да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да це ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.
У неким крајевима се каже да се „на Петровдан не ради, јер ће усев поднети сушу“. На Петровдан се често вршила жетва, јер се сматрало да је „жито зрело као злато“.
Веровање: ако на Петровдан пада киша, нарочито ујутру, „биће кишна и јесен“.
Девојке су често носиле венце од пољског цвећа или плеле венац од Ивковог цвећа (врста дивље детелине) који би остављале да преноћи под јастуком – веровало се да ће у сну видети свог „суђеног“.
У Војводини се Петровдан обележава и као народни и као породични празник: У селима се организују вашари, свечане вечере, народна весеља.
Словачка и румунска мањина, као и Мађари који живе у мултикултурним срединама, често заједно са Србима учествују у прослави Петровдана.
У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освећење.
Обичај је да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову „петровача“.
У неким крајевима Србије, обичај је да се на Петровдан кла жртвено јагње (слично као за Ђурђевдан), које се спрема за породичну трпезу.
Јагње се често пече на ражњу и дели са укућанима, кумовима, пријатељима и сиротињом.
Слава Петровдан се слави са мрсном или посном трпезом, све у зависности да ли "пада" у среду или петак када се слави посно, а осталим данима се слави мрсно.
