Василије Јовановић - Свети Василије Острошки, рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини 1610. године.
У страху од данка у крви родитељи га у дванестој години шаљу у манастир Завалу. У манастиру Завала Василије се учио црквеној писмености и богослужењу.Након неколико година прелази у требињски манастир Тврдош где похађа манастирску школу и ту прима монашки постриг и свештенички чин, поставши парох поповопољски. Према предању у Црну Гору је дошао као јеромонах и након кратког боравка вратио се у Херцеговину, а потом отпутовао у Русију. Из Русије је донео богате дарове у књигама, црквеним потрепштинама и новац који је делио сиротињи.Пред турским насиљем поново је напустио Херцеговину и годину дана провео у Хиландару.
Дошао је у Оногошт (Никшић) 1651. али је и тај град морао да напусти и потражи уточиште у острошкој пећини-испосници, у којој је остао до краја живота.
Свети Василије Острошки умро је 12. маја 1671. године у манастиру Острог.
Његове мошти и његов гроб чувају се у манастиру у Острогу до данашњег дана.
У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани.
У Острогу се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор. Манастир Светог Василија Острошког му је посвећен.
Ћивот Светог Василија Острошког у Горњем манастиру, место је ходочашћа верника из многих домаћих и иностраних крајева.
Свети Василије Острошки слави се 12. маја по новом календару, односно 29. априла по старом календару. То је један од најпоштованијих празника у српском православном народу, а многе породице га обележавају као крсну славу, заветни дан или посебно важан породични празник.
Свети Василије Острошки се слави са мрсном или посном трпезом, све у зависности да ли "пада" у среду или петак када се слави посно, а осталим данима се слави мрсно.
