У вpeмe римских царева Диоклецијана и Максимијана беше у киликијском граду Аназарву неки војвода, по имену Пелагије. Он рече својим слугама: Прођите сву област моју, похватајте хришћане, и доведите их к мени на суд, да им саопштим царско наређење, да се поклоне нашим боговима. - Слуге поступише по заповести. Ухватише и неку хришћанку, по имену Теодулу. Бојећи се, не мука, него да је не оскврне, она им понуди много злата, и мољаше их да је пусте. Али они не обратише пажњу на злато, већ је одведоше своме војводи, и испричаше му да је хтела да се златом откупи од њих. Војвода их похвали што их злато није саблазнило те је нису пустили, и зато их награди поклонима. Сам пак седе на судијску столицу, и преда њ изведоше ту блажену хришћанку. Он је упита за име, а она одговори: Хришћанска сам. Војвода Пелагије рече на то: Пре но што те почнем мучити, кажи нам своје име. Светитељка одговори: Рекох ти већ, и не слагах, да се зовем Хришћанка. To je моје чесно и вечно име, а од људи сам названа Теодула. Родих се од родитеља хришћана, и у закону хришћанском добро сам васпитана. Војвода јој рече: Видим да ми без ума одговараш. Света Теодула одговори: Ви сте безумни, јер, напустивши Бога, клањате се камењу. Војвода рече: Саветујем ти као сестри: принеси жртву боговима, па хајде к мени да уживаш на моме имању и да будеш у великој части. Теодула одговори: Уживај у своме имању ти и отац твој Сатана, и заједно ћете бити наследници вечних мука. Војвода рече: Знам да сте ви жене по нарави напрасите и гневљиве, и досађујете властима. Али ја нисам брз на гнев, но кротко ти саветујем да ми се покориш и принесеш жртву боговима, да не би погубила душу своју. Светитељка одговори: Ја не погубљујем душу своју него је спасавам, остајући у вери Божјој, а тело ће моје отићи у земљу. Стога ти не без ума говорим: мучи тело моје како хоћеш! А Бог, видећи моје трпљење, пружиће помоћ своју мени пошто свим срцем желим да пострадам за Њега, као што је Он пострадао за нас на крсту, обављајући спасење људима својим. Војвода Пелагије рече: Мислиш да ћеш ме тим речима својим разјарити, да бих те што пре погубио. Знај добро, ја ћу те дуго мучити, режући ти парче по парче, док те не погубим. Светитељка одговори: Зли и крвожедни вуче, како можеш погубити овцу која има доброга пастира Христа, Творца свих? Ко ме може отети из Његових руку?
Тада се мучитељ разгневи, и нареди да светитељку обнаже, и да је њеним сопственим плетеницама обесе о кипарис, па да је муче усијаним шипкама гвозденим, сажижући јој дојке. Мучена, светитељка рече: Знај, војводо, ја не осећам муке, а гледам тебе где се, побеђен, више мучиш. Одговори јој војвода: Богови су наши милостиви, и знају да ћеш им се обратити. Зато, штедећи те, они уклонише бол из тебе, да не би осећала муке. Светитељка рече: Где су богови твоји који ме штеде? Покажи ми их, да им укажем поштовање.
Чувши ову реч, војвода се веома обрадова, и нареди да је одвежу и хитно одведу у храм њиховог бога Адријана, кога сматраху као живог и славног. Ушавши у тај храм светитељка угледа Алријаиов кип. И помоливши се истинитоме Богу, она дуну на кип, и овај тог тренутка паде, као громом поражен, и изломи се на три дела. Онда светитељка изиђе из храма, и рече војводи: Уђи, и пружи руку помоћи твоме богу, јер паде и изломи се. A кад војвода уђе и угледа на земљи идола разбијеног на три дела, закука за њим, и дуго плака.
Глас о томе дође до ушију царева, и они послаше једног човека у град Аназарв, да испита да ли је то истина па да војводу баци зверовима да га поједу. Дознавши за ово, војвода паде пред светом Теодулом, са плачем је молећи да њиховог бога опет начини целим. И обећа да ће постати хришћанин, ако види тог бога где стоји на истом месту на коме је и раније био. Пошто се усрдно помоли свемоћном Богу, светитељка нареди идолу да постане цео, и стане на своје место. И одмах идол постаде цео, оде и стаде на место где је раније стајао. А кад царски изасланик дође и виде да је идол читав, одмах се врати к царевима, не учинивши војводи никакво зло.
Потом стиже од царева писмо Пелагију, у коме му се наређује да Теодулу стави на разне муке, и тако погуби. И Пелагије не само не испуни своје обећање, то јест не постаде хришћанин, него заборави доброчинство свете Теодуле, и опет је ухвати, и нареди да јој усијаним сврдлима буше ноге. И кад тако мучаху свету Теодулу, приступи Пелагију неки идолопоклоник коментарисије, говорећи: Молим твоју светлост, господине војводо, дај ми власт над њом, и ја ћу је уразумити да се поклони боговима. Ако то не урадим, онда ми отсеци главу. И војвода му даде власт над светитељком.
И он направи пет дугачких клинаца: и један укуца у лево уво светитељкино, и он прође до десног ува њеног; други клинац укуца у десно уво њено, и он прође до левог ува њеног; трећи клинац укуца јој у чело, а последња два - у обе дојке њене. A светитељка, подигавши очи к небу, помоли се Богу да јој да трпљење. И одмах доби помоћ Божју и исцељење: јер клинци поиспадаше, и она поста здрава.
Тада коментарисије одведе светитељку дому своме, и ласкавим речима је наговараше да се с њим поклони боговима њиховим, да бих и ја, рече, добио одликовање од војводе, и ти се од самих царева удостојила велике славе. Светитељка му рече: Наговори ти себе сама, и постани хришћанин, да би се удостојио, не кратковремене, већ вечне славе у царству Господа нашег Исуса Христа, који ће судити живима и мртвима, и свакоме дати по делима његовим. Коментарисије рече: Реци ми сву истину, слушкињо Христова, јер се од твојих речи запали срце у мени. Одговори му Теодула: Овај свет, и богатства његова, и сва слава, брзо ће проћи, а будући живот је бесконачан. И ко овде чини добра, примиће у оном свету добру награду; а ко чини зла у овом свету, биће вечито мучен у оном. Нарочито пак биће подвргнути бесконачним мукама они који се клањају идолима, као ви. - Овим, и многим другим речима, света Теодула приведе коментарисија к познању истине. И он, дарнут у срце, рече: Молим те, госпођо Теодуло, не помени зло које ти учиних, него моли за мене Бога твог, да и ја постанем хришћанин.
Сутрадан отиде коментарисије са светом Теодулом код војводе и рече му: Нe могох слушкињу истинитог Бога одвратити од правог и истинитог пута. Штавише, она мене изведе на прави пут, јер ме избави од таме незнања, и приведе Христу, истинитоме Богу, у кога чврсто верујем, и исповедам свесвето име Његово, и клањам Mу се свим срцем. - Када војвода чу ове речи његове, нареди да му одмах отсеку мачем главу, а тело баце у море. И тако он претрпе мучеништво у двадесет и четврти дан месеца јануара. А света Теодула би бачена у силно усијану пећ, и остаде у њој неповређена.
Потом би предата под власт неком помоћнику војводином Еладију, да је он наговори да се поклони боговима. Али света Теодула својим богонадахнутим речима и њега приведе Христу, као и коментарисија. И он изиђе пред војводу, и изјави да је хришћанин. И би мачем посечен. А за блажену Теодулу мучитељ ужеже велики роштиљ, и простре је по њему, и изли на њу врелу смолу и восак и уље. А роштиљ се распаде од силног огња, и велике варнице и силан пламен сажеже многе присутне. Па и самог војводу огањ захвати, и он у мукама изгоре. А света Теодула остаде без повреде. Видевши то чудо, мноштво људи вероваше у Христа. Међу њима беху Макарије и Евагрије, угледни грађани. После тога неверни опет ужегоше пећ, и би бачена у њу света Теодула са Макаријем и Евагријем и многим другима који беху поверовали у Христа. И пошто се сви помолише Богу у усијаној пећи, скончаше, и пређоше у бесконачни живот, у коме, овенчани венцем победе, триумфују са свима Светима, славећи Оца и Сина и Светога Духа вавек, амин.
