Антонин цар и његови незнабошци примораваху хришћане: или да боговима принесу жртве, или да умру у љутим мукама. Тада у Кампанији бејаше игемон неки Флавијан, човек свиреп и мрзитељ имена Христова. Он разасла по целој области Кампаније своје незнабожне слуге са наређењем, да које год хришћане нађу, доведу везане к њему у град Атину, у коме се он у то време находио.
У то време у Кампанију дође из Далмације неки човек, млад по годинама али стар по нарави и мудрости хришћанској; диван лицем и телом, али још дивнији благодаћу и светошћу; сјајан високим пореклом, али сјајнији вером. Њему беше име Јулијан. Пролазећи путем у близини града Анагнија, Јулијан случајно наиђе на војнике игемонове, и поздрави их хришћанским поздравом, рекавши: Мир вам, браћо! - По овим речима и по кротком држању Јулијановом војници познаше да је он хришћанин, и стадоше га испитивати, ко је и откуда је, како се зове и које је вере. А слуга Божји Јулијан, желећи да страда и умре за Христа, неустрашиво одговори: Хришћанин сам; име ми је Јулијан; родом сам из Далмације; проходим ове крајеве, свуда саветујући људима да одбаце клањање идолима - демонима, и да поверују у јединог истинитог Бога и Сина Његовог Господа Исуса Христа, и да се клањају Њему кога ја проповедам и за кога сам готов душу своју положити.
Војници се удивише тако неустрашивом одговору Јулијановом, ухватише га, па га чврсто свезаше и поведоше, бијући га штаповима и оружјем, и говорећи: Да видимо, да ли су истините речи твоје, да желиш умрети за Распетога! - А он бијен мољаше се Богу, да му да силе да до краја претрпи страдања за свето име Његово. И услишена би молитва његова од Господа, јер к њему дође глас одозго који га крепљаше и говораше: Не бој се, Јулијане! Ја ћу бити с тобом, дајући ти силу и победу.
Тада свети младић узнесе благодарност милосрдноме Богу. После тога би одведен к игемону, који одмах нареди да га затворе у страшну тамницу, звану "Студени ров". И држаху га тамо седам дана без хране и пића, хотећи да га уморе глађу и жеђу. Али Бог не остави слугу Свог, јер Бог посла к њему светог анђела. И сужањ Христов, наслађујући се гледањем лица анђелова и разговором с њим, примаше из његових руку небеску храну.
Након седам дана изиђе игемон на јавно гледалиште, - (ту потом би подигнута црква у име Пречисте Богородице), - и седе на судишту у присуству мноштва сабраног народа. Онда доведоше преда њ на ислеђење светог мученика, и он га упита: Зар те није стид што си се ти, тако диван и изврстан младић, прилепио за бедног Назарећанина који би распет на крсту? Зар не би било боље да се одрекнеш те одвратне вере и поклониш боговима, да би постао мио цару? - Мученик одговори: Слава моја и хвала моја јесте распети Христос, Бог мој; и не хвалим се ничим другим до крстом Господа мога; а за свету веру, коју ти лажно називаш одвратном, готов сам умрети. Међутим, богови твоји стварно су одвратни, јер су демони; и нека се постиде сви који им се клањају.
Ове речи разјарише мучитеља и он нареди да мученика бију по устима, па да га затим муче опружена на мучилишту. Подносећи мучења, свети се мољаше Богу говорећи: У Тебе се, Господе, уздам; силом Твојом избави ме! Ти си Бог мој, помоћник мој, прибежиште и избавитељ мој; нека се постиде они који се клањају идолима и који су ми смислили зло. К Теби, Господе, вичем: не предај ме непријатељима мојим у плен!
И опет дође к мученику с неба глас који га крепљаше и говораше: Не бој се! подвизавај се јуначки! - Тада мученик, обраћајући се народу, рече: Чујте, кукавци! Не уздајте се у богове које рукама својим начинисте себи, него познајте онога Бога који је из ничега створио небо и земљу. - Таким речима саветујући народ, свети Јулијан обрати ка Христу више од тридесет људи. Затим би понова одведен у тамницу.
Идућег дана свети мученик би понова изведен на судиште. Игемон му упути овакве речи: Ја бих хтео да поштедим тебе који не штедиш самога себе и нећеш да се поклоииш непобедивим боговима. - На то му свети мученик одговори: Узалуд ми ти говориш то, јер ми не можеш променити ум. Ја се клањам Богу, коме сви треба да се клањају, Богу који је створио небо и земљу.
Ове речи разгневише игемона Флавијана и он нареди да светог мученика Јулијана обесе на мучилишту, и да га муче батинањем и стругањем железом. Но по дејству силе Бога, дивнога у светима Својим, руке мучитељима малаксаше и оболестише се, те они не само не могаху додирнути светитеља, него не могаху ни справе за мучење држати у рукама, и уопште не могаху ништа радити. Док се томе игемон чуђаше, дотрча гласник са вешћу да се храм њиховог бога Сераписа срушио, и да је уједно пао и кип тога бога са осталим идолима и разбио се у прах. То веома запрепасти игемона и остале служитеље демона и испуни их стида; хришћани пак који се налажаху међу народом и тајно држаху свету веру, обрадоваше се духом и слављаху Христа Бога.
Потом незнабошци повикаше громко: Нека овај мађионичар буде погубљен што пре! - Игемон, бесан од гнева и љутине, одмах пристаде на захтев народа и изрече оваку смртну пресуду мученику: Наређујемо да се секиром одсече глава Јулијану, од хришћана наученом мађионичкој вештини, хулитељу богова и противнику царског наређења; наређујемо да му се глава одсече на месту палога храма, у одмазду за срамоту коју је он нанео боговима нашим.
И свети мученик би поведен ка том месту. Стигавши тамо, светитељ преклони колена и помоли се Богу говорећи: Боже бесконачне доброте, благодарим Ти што си мене недостојна удостојио тако драгоцене смрти, као што је - умрети за свето име Твоје. Стога Те молим: самим овим проливањем крви моје омиј ме, и очисти ме од грехова мојих, и уведи ме у благословено царство Твоје. Прими дух мој у миру. Не заборави превеликим милосрђем Својим и све оне који пожеле у славу пресветог имена Твог одати поштовање успомени страдања мог.
Пошто се светитељ помоли тако, дође глас с неба који га извештаваше да је молитва његова услишена и који призиваше светитеља на небо. И секиром би одсечена глава светом мученику Јулијану. А света душа његова, разрешивши се од тела, узиђе на небо, ка Христу Богу нашем, који царује са Оцем и Светим Духом, коме слава сада и увек и кроза све векове. Амин.
