Откриће моштију светог Јоасафа Белгородског

Свети Јоасаф, епископ белгородски рођен је 21. септембра 1705. године, на празник Рођења Пресвете Богородице. На крштењу је добио име Јоаким. Са седам година, 1712. године, отац га уписује у кијевску духовну академију, где га још као младог привлачи монашки начин живота. И поред великог мољења родитеља да не одлази у манастир, јер је био син јединац, 1725. године тајно се замонашио у Кијеву и као расофорни монах добија име Иларион. 21. новембра 1727. године монаши се у малу схимну при чему добија име Јоасаф и постаје сабрат кијево-печерске лавре. Овај догађај се поклапа са завршетком духовне академије. Годину дана касније, архиепископ Варлам рукополаже монаха Јоасафа у чин јерођакона.

После смрти епископа Варлама на његово место долази архиепископ Рафаил Заборовски који примећује велике способности младог Јоасафа и поставља га на место предавача у Кијевској архиепископији. У новембру 1734. године архиепископ Рафаил посвећује јерођакона Јоасафа у чин јеромонаха и постаје редони професор у кијевској Богословији. Као професор уложио је велике напоре на уклањању моралних недостатака парохијских свештеника. Овај положај му је био одлична школа за његове организационе способности. У том периоду је и проучавао потребе свештенства, као и предности и мане епархије. Брзо је напредовао на лествици духовног савршенства, о чему сведочи његов рад „Злоупотреба седам врлина има седам смртних грехова“. Дана 24. јуна 1737. године Јоасаф постаје игуман Свето Преображенског манастира. Године 1744. Митрополит Рафаил игумана Јоасафа уздиже у чин архимандрита. Крајем те године архимандрит Јоасаф позван је у Москву, где га убрзо Синод именује за викара Свето Тројицко Сергејеве лавре. У тим данима било је неопходно обновити манастир након пожара. Дана 15. јуна 1748. године у цркви Светих Апостола Петра и Павла, у Санкт Петербургу, архимандрит Јоасаф је хиротонисан за епископа Белгорода. Ступајући на епископски престо Свети Јоасаф строго је следио побожност у храмовима, правилно богослужење и посебно морал у црквеном клиру.

Велика пажња је посвећена образовању свештенства, као и правилном поштовању Устава и црквених традиција. Дана 23. децембра 1754. године, у својој 49 години живота Свети Јоасаф предао је своју душу Господу. Дана 17. септембра 1911. године одлуком Светог синода Руске Праволсавне Цркве извршена је канонизација Светог Јоасафа и установљен овај датум за његово прослављање.

У децембру 1920. године нетрулежне мошти Светог Јоасафа су откопане и послате у Музеј религије и атеизма који се налазио у Петроградској Саборној цркви. Нетрулежне мошти су укопане у земљу у поткровљу катедрале.
Дана 28. фебруара 1991. године мошти су пронађене и однете у храм Богојављења у Москви, одакле у град Курск, а затим у Белгород. 16. Септембра 1991. године мошти Светог Јоасафа су под руководством Патријарха московског и целе Русије Алексеја пренете у Преображењску цркву у Белгороду где се и данас налазе.

Свети Јоасаф био је велики прозорљивац за живота, а данас се над његовим моштима дешавају велика чуда, посебно исцељења срчаних болесника.