Свети мученик Јулијан, Маркија и други с њима

Када на престо грчког царства ступи звероимени цар Лав Исавријанац, називан и Конон, он подиже гоњење на Цркву Божију, завевши нову иконоборачку јерес називајући свете иконе идолима, а оне који им се побожно клањају - идолопоклоницима. Лав Исавријанац нареди да се свуда из храмова Божјих, и из домова, и уопште из свих обиталишта људских избацују свете иконе и уништавају, бацајући их или у огањ или у воду. Оне који нису делили његове јеретичке заблуде он је или слао на заточење у најудаљеније крајеве царства, или их на разне муке стављао и убијао. У почетку гоњења он са бешчашћем и батинама отера са престола свјатјејшег патријарха цариградског Германа, зато што му се противио, а на његово место доведе свог једномишљеника јеретика Анастасија.

У то време многи побожни хришћани који се противљаху јереси постајаху мученици, као и ови о којима је реч. Њихове страдање отпоче са следећег разлога. У Цариграду је из доба Константина Великог постојала капија, звана Бакарна; изнад те капије налазила се из давнина Спаситељева икона, такође бакарна. Нечестиви цар и патријарх наредише да се та икона скине: лествице бише прислоњене, и уз њих се поче пети један од војних старешина, царев маченосац; то узбуди људе којих се беше тамо много сабрало, те неки, понесени ревношћу за веру, оборише лествице заједно са царевим маченосцем, кога и смрти предадоше. Дознавши за то, цар изненада посла против овог православног народа наоружане војнике са исуканим мачевима, и бише посечени мноштво људи и жена, старих и младих, број којих зна само једини Господ. Најугледније пак међу њима ухватише живе; њихова су имена: Јулијан, Маркијан, Јован, Јаков, Алексије, Димитрије, Фока, Петар, Леонтије. Пошто их бездушно избише моткама, бацише их у тамницу. Ту их држаху осамдесет дана, жестоко их бијући: јер свакоме од њих свакодневно удараху по пет стотина батина. Али свети мученици, крепљени Христовом силом, трпљаху то јуначки, не губећи телесну снагу. Видећи то, мучитељ нареди да им лица сажегу усијаним гвожћем, па да их потом изведу на трг и мачем побију. Тако свети окончаше своје страдање. Заједно с њима би због побожног поштовања светих икона посечена и једна од чувених жена, по имену Марија патриција. Тела светих мученика бише бачена на морску пучину. Када ови свети мученици бише ухваћени, заједно с њима би ухваћена и преподобна Теодосија монахиња, окривљена за исти преступ: јер је и она учествовала у обарању лествица. Преподобна Теодосија прими мученички венац пре ових светих мученика; спомен њен празнује се двадесет деветог маја; под тим даном је и житије њено. Сви свети мученици који пострадаше за ту чесну Спасову икону, заједно предстадоше Господу Христу, Богу нашем, коме слава вавек. Амин.