Свети мученици Андреј, Јован, Петар и Антонин (Антоније)

За царовања у Византији Василија Македонца Африком владаше свирепи кнез агарјански Абрахим. Пошто заузе и поруши главни град Сицилије Сиракузу Абрахим одведе у ропство старца Андреја и Јована, са двоје деце његове: Петром и Антонином (Антонијем). Ова два дечака он повери агарјанском учитељу, да их научи агарјанском језику и књигама. Када порастоше у зреле младиће, Абрахим их заволе због њихове мудрости и других врлина, па Антонина нарече својим сродником а Петра постави за главног дворјанина Но они тајно исповедаху хришћанску веру, али то не могаху сакрити од кнеза. Дознавши да тајно исповедају хришћанску веру, Абрахим се силно разљути и нареди одмах да им ноге метну у кладе и да их бију чворноватим моткама. Тако блажени Антонин доби четири стотине удараца, но он сав испребијан захваљиваше Богу. Затим га посадише на магарца, и свезавши га за самар конопцима, водише га кроз град бијући га и исмевајући га. Свети Антонин све то трпљаше с благодарношћу Богу. А светог Петра свукоше и голога дуго тукоше моткама по леђима и по стомаку. Онда оба мученика бацише у тамницу. После извесног времена кнез мучитељ их изведе из тамнице, метну на њих тешке балване, те им се и руке и ноге и све кости размрскаше, и силна крв истече, и све им се тело претвори у крваву кашу. Онда доведоше оца њиховог Јована; кнез га левом руком шчепа за врат, а десном му зари нож у грло, и он паде преко деце своје и испусти дух. Тада Абрахим нареди те наложише велику ватру и на њој спалише тела светих мученика.

Блаженог пак Андреја, који беше старац, Абрахим изведе преда се на суд. Но пошто блажени старац смело исповеди своју веру у Христа, Абрахим га баци у тамницу. Ту га је држао много година, мучећи га глађу и жеђу и голотињом. Најзад га изве де из тамнице, узјаха коња, па узевши копље јурну на мученика и зари му копље у груди. Но чувши где свети Андреј гласно узноси благодарност Богу, он му зари копље и у леђа. Сав крвав, блажени мученик паде на земљу; онда му одсекоше главу, и он предаде свету душу своју у руке Божје, узишавши на небо као победник.