По престављењу првог хришћанског, благоверног и благочестивог цара, светог Константина Великог, на царски престо седе његов син Констанције који нагињаше злочестивој јереси Аријевој, који хуљаше Сина Божјег. Тада се, на посрамљење злочестивих јеретика а на уверење неверника и на учвршћење православних, показа дивно знамење у светом граду Јерусалиму: у дане свете Педесетнице, 7. маја у девет сати пре подне појави се на небу Часни Крст Господњи, који сијаше неисказаном светлошћу, јачом од сунчане. Сав народ, и верни и неверни, у великом страху и дивљењу посматраху то небеско знамење. Часни Крст се простирао над Голготом па све до изнад Горе Маслинске, удаљене петнаест стадија од Голготе. Ширина Часнога Крста одговарала је његовој дужини. А лепота Крста беше као лепота најлепше дуге, те привуче на себе погледе свију. И сви напустише своје послове, било ручне или домаће и, изишавши из кућа, са пажњом и страхом посматраху то пречудно знамење. Затим многољудне гомиле Јерусалимљана, испунивши се страха и радости од овог божанственог виђења, са великим умилењем и усрдношћу похиташе у свету цркву; ту беху старци и младићи, мужеви и жене са одојчади, такође и неудате девојке, и људи свакога узраста и звања, путници и иностранци, хришћани и иноверци, - сви они хитаху к цркви, једнодушно и громогласно прослављајући Исуса Христа, Господа нашег, Сина Божјег јединородног, Бога истинитог од Бога истинитог, чинитеља великих чудеса.
Тада се неверници и јеретици, непријатељи и хулитељи Христовог Божанства, испунише стида, видећи у појави Крста тако велику божанску славу и силу Господа Христа. И на тај начин сама стварност посведочи тада, да је хришћанска вера - права, истинита и благочестива, и не од виспрених речи спољашње мудрости људске састављена, већ откривењем и силом Духа Светога потврђивана, и небеским знамењима и чудесима посведочавана.
О овом чудесном знамењу патријарх јерусалимски Кирил написа писмо цару Констанцију, саветујући му да приђе Православљу. А Созомен пише да због ове појаве светога Крста на небу врло многи Јевреји и незнабошци повероваше и, приступивши с покајањем Христу Богу нашем, примише свето крштење. И сви они побожно слављаху Христа Бога нашег, једносушног и савечног Оцу и Светом Духу. Ми пак, исповедајући неисповедиву силу његову, јављену Крстом, величамо својим похвалама Господа Бога нашег, и клањамо се подножју ногу његових - Крсту светом, молећи благост Господњу да нас при другом страшном доласку свом Господ Христос удостоји видети у радости и нади спасења знак Сина Човечијег (Мт. 24, 30), свети Крст, који ће се онда јавити на небу, и да нам њиме као кључем отвори двери Царства Небеског, као некада рај разбојнику. И да нас уврсти међу своје благословене овце вавек, амин.
Ово јављање Часнога Крста догодило се 7 маја 357 године.
Тропар Крсту, глас 8.
Лик Твога Крста, који си од свете горе до Голготе распростро, сада засија јаче од сунца. У њему си показао Твоју силу, Спаситељу, и њиме си оснажио и верни народ Свој: Њиме и спасавај грешне на Земљи, молитвама пресвете Богородице, Христе Боже, и спаси нас.
Кондак Крсту, глас 4.
Отворио си небеса закључана, пресветлом светлошћу на небу, којом је на Земљи засијао пречисти Крст: Зато светлост његовог дејства примамо и ка незалазној светлости се настањујемо, а у духовном рату имамо његову помоћ, извојевану Твојом победом на Крсту.
