Свети преподобни Публије

Овај преподобни беше из града Зевгмата на реци Еуфрату. Најпре био сенатор. Затим све имање раздаде сиромасима, и повуче се на високу гору у близини свога града Зевгмата. И тамо начини малу келију, и провођаше време у сваком подвигу и врлини. Пошто се глас о њему пронесе на све стране, стадоше се стицати к њему многи, жељни подвига и духовних борби. Овима је преподобни наређивао те су градили себи келије, и у њима се подвизавали. Преподобни је често посећивао братију, и обраћао пажњу да ли се у њиховим келијама налази по која сувишна и непотребна ствар. И хлеб који су братија јели, мерио је на теразијама, па ако би у нечијој келији нашао хлеба преко одређене мере, он је таквог брата називао прождрљивцем и телољупцем. А посећивао је братију и ноћу. И кад би затекао брата где бди и моли се, удаљавао се ћутке; кад би пак некога затекао где спава, будио га је и корио. Таквим својим старањем о братији, преподобни је учинио те су многи од њих просијали свима врлинама. Међу овима беху Теотекније и Афтоније, који после смрти преподобнога примише старешинство и игуманство над братијом. А као трећи био је Теодот, који после Теотекнија постаде игуман. Он је толико горео божанском љубављу, да су се даноноћно из његових очију лиле сузе умилења. А Афтоније постаде касније епископ. Али и као епископ он не промени своју просту и суру хаљину коју је носио као подвижник и пустињак, и не скиде свој кострет од козје длаке. Исто тако он не промени свој подвижнички начин исхране, него је јео оно што и пре свога епископства.

Пошто је основао две обитељи, и добро се подвизавао, блажени Публије предаде душу у руке Божије 380 године.