Овај свети отац наш Јован роди се у Цариграду половином дванаестог века, у време цара Манојла I Комнена (1143-1180 г.). Благородни и богати родитељи његови Константин Калоктенис и Марија, не имајући деце, измолише га од Пресвете Богородице, обећавајући Јој да ће дете посветити Цркви Божјој. Пошто им се роди овај блажени Јован, они га крстише, а кад поодрасте дадоше га у школу. И он изучи школу на најбољи начин.Од младости он имађаше велику побожност према Пресветој Богоматери, често Јој се мољаше. Једном приликом када он појаше Акатист Пресветој Богородици би удостојен од ње једног виђења којим му би проречено да ће постати епископ града Тиве (Тебе) у Грчкој.Пошто Јован жељаше духовни и монашки живот, отац његов, посаветовавши се и са великим доместиком цариградским, допусти му те се замонаши, и живљаше у једном манастиру у Цариграду. У то време, дивљи Нормани са Запада беху преплавили Грчку, град Тиву опљачкали и опустошили, а многи народ тога града одвели са собом у ропство. Од великог нереда и жалости умре епископ тога града. На место његово тражаше се сада вредан и способан човек, који ће као епископ поправити тамошње стање, настало после најезде. Као такав би изабран овај блажени Јован, и од Цариградског патријарха рукоположен за митрополита града Тиве и егзарха целе Виотије (Беотије, југоисточне Грчке).
Дошавши у Тиву за епископа, светитељ се одмах даде на богоугодна дела и подвиге. Свим силама стараше се да поправи оно рђаво духовно и морално стање, настало у тим крајевима услед споменуте најезде и пљачке норманске. Прво што учини када дође, беше обнова из темеља старог и опустошеног храма Пресвете Богородице. Када обнова храма би готова, он украси Цркву светим иконама и дивним фрескама. А беше светитељ и веома милостив, и чињаше многа доброчинства многима. Због тога од народа би прозван Јован Нови Милостиви, по светом Јовану Милостивом, патријарху Александријском (који се слави 12. новембра).
Чињаше свети Јован и многа дела милости телесне, која беху од велике свенародне користи- Тако се постара те у град Тиву доведе каналима воду из једне реке, те се и сав град и околна земљишта могаху довољно напајати водом. Тако исто он учини да се засаде многе корисне воћке и друго дрвеће по граду и околини. Основа и дом за старе и изнемогле, и сиротилиште за напуштену сирочад, и болницу за болеснике и паћенике. Уза све то, он основа у Тиви и велико училиште за девојке, због чега га спомиње и хвали знаменити византијски канониста Теодор Валсамон, каснији патријарх Антиохијски (1185-1199 г.)- Из овог девојачког васпитавалишта (школе) једне девојке одлажаху у манастир, ако их је срце привлачило за монашки живот, а друге, научивши се Светом Писму и врлинском раду, ступаху у хришћанске бракове. Још многа друга добра дела учини овај свети пастир, од којих ми споменусмо овде само нека.
Пошто тако мудро и богоугодно поживе, добро руководећи своју паству ка спасењу, свети Јован се у миру престави, и пресели се ка Господу. Побожна паства његова, по одобрењу и црквених власти, ускоро у Тиви подиже храм у његов спомен, где бише затим положене његове свете мошти.
