Свети апостол Акила, један од Седамдесеторице, беше ученик светог апостола Павла, и од њега би постављен за епископа. Јеврејин по рођењу из Понта, он до обраћења у хришћанство живљаше са својом женом Прискилом у Италији. Када цар Клаудије нареди да се Јевреји иселе из Рима и Италије, тада се Акила са супругом пресели у Коринт. Разлог за исељење Јевреја из Рима беше овај: када у Риму поче благовест Христова и тамо допутоваше свети мисионари, многи од Јевреја који живљаху у Риму примише свету веру у Христа, али врло многи остадоше у неверју; и настаде међу њима велики спор: једни признаваху Христа за истинитог Месију, а други Га одбациваху и хуљаху. Неверујући Јевреји како у Јерусалиму и осталим земљама, тако и у Риму са злобом устајаху на верујуће; не подносећи чак ни име Исуса Христа, они још и јелине подстрекаваху против верујућих и гоњаху их свуда. Они од јелина који се обратише ка Христу заштићаваху верујуће Јевреје од неверујућих Јевреја, и настајаху међу њима препирке и свађе, о чему и би обавештен цар Клаудије.
А пошто верујући називаху Господа Христа Сином Божјим и Царем Израиљским, цар се уплаши да се не дигне буна у народу и не појави међу њима неки нови цар. Стога нареди цар да се протерају из Рима и целе Италије сви Јевреји, и верујући у Христа и неверујући. А постојао је и други разлог за ово протеривање, и то овај: неверујући Јевреји заведоше у своју јеврејску веру царицу Агрипину, жену Клаудијеву.
Међу протераним Јеврејима беше и Акила, као Јеврејин. Он се настани у Коринту и живљаше од труда руку својих, јер по занату беше ћилимар. У то време свети апостол Павле, проповедајући Христа међу незнабошцима, допутова из Атине у Коринт, главни град Ахаје, и нашавши ту Акилу са Прискилом, остаде код њих, јер беху истога заната и заједно рађаху. Научивши Акилу и Прискилу вери у Христа, апостол Павле их крсти (Д.А. 18, 1-3). Пошто проведе у Коринут годину и шест месеци и учећи речи Божјој и помоћу Христовом побеђујући Јевреје и незнабошце, свети Павле отплови у Сирију; њему следоваху Акила и Прискила као своме учитељу и виновнику спасења, силно привезани за њега духовном љубављу. Са њима и другим својим пратиоцима свети Павле пристаде у Ефесу. Затим, желећи да на приближавајући се празник Пасхе буде у Јерусалиму, он остави у Ефесу Акилу и Прискилу да поучавају Ефесце у светој вери Христовој, а сам крену у Јерусалим, обећавајући да се опет врати к њима у Ефес.
По одласку Павловом, допутова у Ефес Јеврејин Аполос, родом из Александрије, човек красноречив и силан у књигама. Овај беше упућен на пут Господњи, и горећи духом говораше и учаше право о Господу, али још не знађаше крштење у Свету Тројицу већ само крштење Јованово. Чувши смелу проповед Аполосову на скуповима, Акила и Прискила га позваше код себе и још му боље показаше пут Господњи (Д.А. 18, 24-28). Потом се свети Павле врати из Јерусалима у Ефес и одатле написа своју прву посланицу веровавшим у Христа Коринћанима, у којој на завршетку вели: Поздрављају вас у Господу много Акила и Прискила с домашњом својом црквом (1 Кор. 16, 19).
После смрти цара Клаудија Јеврејима би допуштено да живе у Риму. И Јевреји се стадоше враћати у Италију на ранија своја места, к својим имањима. Тада се и Акила с Прискилом вратише у Рим. А када свети Павле понова дође у Коринт и писа отуда Посланицу Римљанима, он не заборави у њој да пошље поздрав својим љубљеним ученицима, говорећи у последњој глави овако: Поздравите Прискилу и Акилу, помоћнике моје у Христу Исусу, који за душу моју своје вратове положише, којима не ја један захваљујем, него и све Цркве из незнабожаца (Рим. 16, 3-4).
Свети Акила се не задржа дуго време у Риму и опет пође у Асију са женом својом, пошто би од учитеља свог апостола Павла постављен за епископа и послат тамо на проповед речи Божје. Дошавши у Ефес он помагаше у трудовима светом апостолу Тимотеју, ученику апостола Павла, кога свети Павле постави за епископа Ефесцима и остави га тамо, као што о томе пише у својој првој посланици њему (1 Тм. 1, 3). Касније, када свети апостол Павле, гоњен од јерусалимских Јевреја, би окован доведен у Рим и писа одатле Другу Посланицу Тимотеју у Ефес, он се понова опомену ових љубљених ученика својих, говорећи: Поздрави Прискилу и Акилу (2 Тм. 4, 19).
Свети Акила, проповедајући Христа у Асији, Ахаји и Ираклији, приведе к спасењу мноштво душа људских, обративши незнабошце од идолопоклоничког лудила и крстивши их. Пропутова он и разне друге земље, благовестећи свуда царство Божје, просвећујући светом вером, рушећи идоле, подижући цркве и постављајући свештенике. Претрпевши не мало напасти, он би убијен од неверних, и обрете покој на небу са осталим светим апостолима у благодати Господа нашег Исуса Христа, коме слава вавек.
