Овaj благословени Јордан беше родом из Трапезунта; казанџија по занату. Жењен, он живљаше у Галати у Цариграду. Једне године о празнику Ваведења Пресвете Богородице, када се Јордан весељаше заједно са неким Агарјанима, својим земљацима и еснафлијама, један Агарјанин за време неке игре, исмевајући хришћанску веру, рече: "Свети Николаје шугави, помози ми да победим!" - Јордан му на то одврати исмевајући на сличан начин њиховог пророка Мухамеда. Но после тога, један од тих Агарјана оде к везиру и оптужи Јордана да је вређао њиховог пророка, и да због тога заслужује смрт. Везир позва Јордана на суд, и рече му: Човече, према оптужби и сведочењу ових, теби се или има глава отсећи, или се мораш потурчити. Потурчиш ли се, ја ћу те обасути великим почастима. - А блажени Јордан звонким гласом јасно узвикну: Нe одричем се преслатког Господа мог Исуса Христа; напротив, ја верујем у Њега, и исповедам га као истинитог Бога. Једно само тражим од твоје власти: дозволи ми да отидем до своје радње, да сведем рачуне, да дам што коме имам дати, па ћу се онда вратити, и ти чини са мном што хоћеш.
Везир му то дозволи, и одреди стражаре који ће га пратити док он сврши те послове, па га потом одвести на губилиште ради погубљења. Јордан уреди све: среди рачуне, исплати што је коме имао, и опростивши се са хришћанима замоли их да његову имовину раздаду црквама, манастирима и сиротињи, за душу његову. После тога Јордана поведоше на губилиште. И хиташе Јордан на губилиште као што жедна кошута хита на изворе водене, и захваљиваше Богу што га удостоји мучеништва; и путем искаше опроштај од свакога кога је срео, од старих и младих. И беше дивно чудо гледати га како без имало страха, радостан и весела лица хита на губилиште. А кад стигоше на губилиште и блажени Јордан клече да му џелат одруби главу, стиже чауш од везира са тајном поруком за мученика. И чауш је тајно саопшти мученику: Ово ти поручује везир; жалим твој живот, зато само реци јавно да ћеш се потурчити, па онда иди куда хоћеш и живи по хришћански. - Мученик одговори чаушу: Захваљујем везиру, али ја то никада учинити нећу. - Рекавши то, блажени мученик преклони своју свету главу, и џелат му је отсече. А наредне ноћи сродници и пријатељи светог мученика одоше к епарху, дадоше му новаца, па узеше свете мошти мученикове и сахранише их побожно и чесно, славећи Господа нашег Исуса Христа, коме нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.
