Новомученик Христов Аргир беше родом из села Апономе (или Епаноме) у близини Солуна. Имена његових родитеља и презиме његово нису нам познати. Пре свога мученичког страдања за Христа Аргир живљаше у Солуну служећи код неког кројача. А његово страдање би овако:
Неки хришћанин из места Сохоса крај Солуна због неке кривице беше затворен у турску тамницу у Солуну. Не имајући новца да се откупи, њему би речено да ће бити обешен. Уплашивши се те претње, он несрећник обећа да ће се потурчити. Турци га на то обећање одмах изведу из тамнице и поведу у једну кафану да га тамо поуче својој нечастивој вери.
Видећи ово одрицање од хришћанске вере, млади осамнаестогодишњи Аргир се распали божанском ревношћу и са хришћанском храброшћу ступи у ту кафану и пред јаничарима, који окружаваху овога несрећника, смело и одлучно поче да му говори: Какво си зло учинио, брате, да се одричеш Христа Спаситеља нашег! Какво велико зло чиниш, несрећниче, да душу своју предаш у вечну смрт, да би избегао ову привремену? Дођи себи, брате, и покај се и исповеди опет Христа! Ако хоће да те убију, онда радосно пролиј крв своју за Христа, јер се и Он жртвовао за љубав нас.
Чувши ове речи бесни јаничари навалише на овог блаженог исповедника и стадоше га страховито тући и злостављати. Они би га сигурно одмах и убили, да им не дође на памет да покушају да га обрате у своју муслиманску веру. Преставши да га бију, они га, са ножевима и пиштољима у рукама, опколише и рекоше му: Или реци да ћеш се потурчити, или ћемо те овога часа убити.
На ово свети мученик мирно одговори да је он хришћанин и да се неће своје вере одрећи, него да жели с радошћу умрети за веру и љубав Христову. Тада га Турци с грубошћу поведоше пред судију, час бијући и претећи мученику, а час опет ласкајући му и обећавајући разне почасти и награде. Не успевши никако да га поколебају у вери, они га вргоше у тамницу. Два дана касније изведоше мученика из тамнице и настојаху опет да га обрате у своје зловерје. Али, пошто ни овога пута не успеше, затражише од судије пресуду да га обесе. Судија се с тим не сложи него их посаветова да га још убеђују. На љутита наваљивања Турака, који указиваху на Аргирово понижавање и вређање исламске вере, судија најзад изрече пресуду да се свети мученик казни вешањем. Тада зверски јаничари одмах зграбише мученика и обесише га на месту званом Кампан у Солуну, у петак 11 маја 1806 године.
Тако новомученик Христов Аргир би прибројан лику Светих Мученика, јер показа двоструку хришћанску љубав, љубав према Христу Богу и љубав према своме ближњему. Према ближњем он показа љубав тиме што из љубави за спасење онога несрећног хришћанина он изложи опасности сопствени живот; а према Богу он показа љубав тиме што пострада за Христа. Молитвама овог светог новомученика нека Господ и нама подари такву двоструку и безрезервну хришћанску љубав. Амин.
