За царовања Диоклецијана и Максимијана и управљања градом Александријом кнеза Евстратија, изађе царска заповест да хришћани или принесу жртве боговима или буду мучени. Тада кнез Евстратије, севши на судишту у Александрији, нареди да изведу пред њега на суд хришћанску девицу Теодору, недавно ухваћену и у тамници држану. Кад је изведоше, судија је упита: Које си вере, девојко? Она одговори: Хришћанка сам. Судија је упита: Јеси ли слободна или робиња? Теодора одговори: Ја ти већ рекох да сам хришћанка, јер Христос, дошавши у свет, ослободи ме од греха, а рођена сам од знаменитих родитеља у овом сујетном свету. Погледавши у градоначелника Лукија, кнез га упита: Познајеш ли ову девојку? Лукије одговори: Познајем је добро, јер је високог и чесног рода. Кнез се онда обрати Теодори са питањем: Када си, девојко, високог и чесног порекла, зашто се до сада ниси хтела удати? Теодора одговори: Ради Христа одрекох се брака, јер Господ наш Исус Христос, дошавши у свет рођењем од Пречисте Приснодјеве Марије, избави нас од трулежи и обећа нам живот вечни. И ја, верујући у Њега, одлучих из љубави према Њему да сачувам у чистоти девичанство своје до краја живота свог. Судија јој на то рече: Цареви нам наредише да све девице, које желе да сачувају своју чистоту, приморамо да се поклоне боговима нашим; а које не буду хтеле да се поклоне боговима, њих предавати у блудилиште.
Девојка одговори: Сматрам да знаш, да Бог пре свега гледа на намеру срца, јер као срцезналац Он зна помисли наше и намеру нашу прима као само дело. Бог зна моју намеру: сачувати девичанство своје у чистоти. Стога, ако ти и наредиш, као што се хвалиш, да ме насилно лише девичанства, ипак то неће бити блуд за тело моје него насиље и страдање. И као што ћеш ме начинити мученицом Христовом, ако ми отсечеш главу или руку или ногу; тако ћеш ме начинити мученицом Христовом а не блудницом, ако ми насилно одузмеш девичанство. Но знај, моћан је Господ мој сачувати девичанство моје у чистоти, ако хоће.
Судија на то рече: Немој срамотити високородство своје, нити излажи себе порузи и исмевању, пошто си кћер угледних и знаменитих родитеља, као што овде сведоче о теби. Девојка одговори: Ја ћу прославити Христа Бога мог који ми је дао високородство и чедност, и надам се да ће Он голубицу своју сачувати читавом. Судија јој рече: Зашто обмањујеш себе, верујући у распетог човека као у Бога? Еда ли ће те Он избавити из руку, које ће те узети да те оскврне? Немој мислити да ћеш изаћи чиста из блудилишта, ако те тамо одведу. Теодора одговори: Верујем Христу моме, који је страдао у време Понтија Пилата, да ће ме избавити из нечистих руку блудника и сачувати неоскврњеном верну слушкињу Своју.
После тога судија јој предложи три дана за размишљање. Но она изјави да жели одмах бити стављена на муке, јер ће она и после три дана, и после безброј дана, имати само једну намеру, само једну жељу: умрети за Христа Бога свог.
Тада Теодора би поново одведена у тамницу, и после три дана по други пут изведена на истјазавање. Но када кнез Евстратије виде да је она непоколебљива у својој хришћанској вери, нареди да је воде у блудилиште. Одведена тамо, она се помоли Господу говорећи: Христе Боже, Ти си неразумне звери укротио пред лицем свете Текле на гледалишту, укроти и свесвирепе разумне звери - бестиднике, сакупљене да упропасте чистоту тела мог. Ти си, Господе, избавио Сузану из руку прељубочиних стараца, - избави мене, слушкињу Твоју, из руку такових похотљиваца; не допусти да буде оскврнављен храм који је само Теби посвећен, Ти који си одагнао од мене невидљиве непријатеље, који су много пута покушавали да лупешки подкрадају ризницу мога девичанства, молим Те, одагнај и јавне насилнике, који су се спремили да разбојнички отму од мене моје богатство. Дођи ми у заштиту, Господе Боже мој, и свемоћном силом својом учини да изађем одавде чиста, нетакнута рукама безбожника, да бих прославила пресвето име Твоје.
Док се светитељка тако мољаше, гадни похотљивци стајаху око те куће и препираху се међу собом, ко ће први ући к девици. Утом међу њих наиђе неки младић, снажан телом и војнички одевен, одгурну их све и уђе к девојци, и нико се не усуди спречити га у томе. А то беше један од хришћана, по имену Дидим, који, покренут Богом, намерно се обуче у војничко одело, и дође тобож ради греховног дела, уствари да заштити девојку. Угледавши га, света Теодора се запрепасти. А блажени Дидим јој рече: Не бој се, сестро, јер иако ти по спољашности изгледам вук, изнутра сам јагње и брат твој по светој вери; и ја дођох да избавим одавде тебе, слушкињу и голубицу Бога мог. Измењајмо хаљине: ти се обуци у моје а ја ћу у твоје, да би ти прикривена хаљинама мојим, спасла девичанство своје одавде. А ја ћу у твојим хаљинама поћи на подвиг мученички, и показаћу да сам стварно војник Христов.
Света девица пристаде на то, јер осети да јој је Дидим послан од Бога. Они измењаше одела: девица се обуче у мушко војничко одело, а младић у девојачко. Онда младић рече девојци: Излазећи одавде, покриј лице своје као да се стидиш, јер сви одлазе одавде са стидом; и тако те нико неће распознати.
Девица поступи тако: изиђе из блудилишта у војничком оделу са покривеним лицем, и журно оде дому свом, хвалећи Бога за промишљање Његово о њој, што је на такав начин избави од поганих блудника, као птицу од замке и као овцу од вукова.
Када света Теодора изађе из блудилишта, унутра уђе неки младић, запаљен блудном страшћу и, нашавши место девојке мушкарца, он се пренерази и повика: Шта је ово? девојка се претворила у мушкарца? Ја сам слушао од хришћана да је њихов Христос некада претворио воду у вино; а ево сад видим да је Он претворио женски пол у мушки. - И изишавши брзо из блудилишта, он викну својим друговима: Бегајмо одавде, бегајмо, док нас Христос није претворио у жене.
И побегавши, они известише о томе судију, кнеза Евстратија. Кнез нареди те му доведоше на суд Дидима. И упита га кнез: Ко си ти? Дидим одговори: Ја сам слуга Христов, а име ми је Дидим. Судија га упита: Зашто видим на теби не мушке већ женске хаљине? Дидим одговори: Узех их од Теодоре, а њој дадох своје, да је блудници не би познали, и да им се на тај начин измакне из руку. Судија га упита: Ко ти нареди да тако поступиш? Дидим одговори: Бог мој Исус Христос научи ме и посла ме да његову овцу отмем из чељусти зверова читаву и неповређену. Судија га упита: А где је сада Теодора? Кажи нам пре но што те станемо мучити. Дидим одговори: Стварно ја не знам где се она сада налази. О њој знам само то, да је добра и верна слушкиња Христова, која исповеда пресвето име Христово. Зато је и Христос заволе, и сачува је у чистоти, као невесту Своју.
Разгневивши се силно, кнез нареди да се Дидиму мачем отсече глава а тело баци у огањ. А свети Дидим чувши да је осуђен на смрт, веома се обрадова и кликну к Богу говорећи: Благословен си, Боже, Оче Господа нашег Исуса Христа, што ниси презрео молитву моју и што си испунио жељу моју: јер си и слушкињу Своју Теодору сачувао читавом и неоскврњеном, и мене удостојаваш мученичког венца.
И одведен би свети Дидим ван града на посечење. А када за то сазнаде света Теодора, она отрча за светим мучеником Дидимом, стиже га на самом губилишту где је имао бити посечен, и стаде се препирати с њим око мученичког венца, говорећи: Ма да си ме спасао од оскврњења, ја те нисам молила да ме спасеш од смрти. Ја сам била прва ухваћена, прва истјазавана и суђена, стога уступи мени мученичку кончину: нека ја будем посечена, а ти иди куда хоћеш. Теби ће бити довољна награда од Господа што си сачувао моје девичанство. Ја не желим да ти умреш због мене, и преотмеш ми венац; ја не желим да будем виновница твоје смрти, већ сама да умрем, сама да исплатим свој дуг: имам главу - нека буде посечена за Христа; имам крв - нека буде проливена за Господа нашег. Ја нисам хтела, и нећу да будем оскврњена, али сам желела и желим да будем замучена; не отимај ми венац, који сам пре тебе почела плести. Но ако завидиш моме мучеништву, онда ми допусти да најпре ја одем под мач, а ти после мене можеш постати мученик Христов. Ја хоћу да ти останеш после мене, а не ја после тебе, јер тебе не могу лишити чедности, а мене могу. Стога, као што си ме из блудилишта извео чисту, тако ме пошљи испред себе чисту ка Христу.
Свети Дидим јој на то рече: Возљубљена сестро, Господ наш који те је једанпут сачувао неоскврњеном, моћан је да те свагда сачува чистом. А мени, осуђеном на смрт, не сметај да умрем за Христа и крвљу својом сперем грехе своје.
Док се они тако с љубављу препираху, би издато наређење да се обоје мачем посеку. Тада света мученица Теодора прва подметну под мач главу своју, а за њом свети мученик Дидим. Тела пак њихова бише бачена у огањ. Тако обоје чесно пострадаше 304. године и добише победничке венце од Христа Господа нашег, коме са Оцем и Светим Духом част и слава вавек, амин.
