Дола у Пиви су једно, али не и једино жртвено место из чијих долина и данас вапе душе 522 житеља овог краја, међу њима и 109 деце, које су 7. јуна 1943. године, на празник Обретање главе Светог Јована Крститеља, покосили рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије. Сејали су они смрт и на другим пивским местима, али се тачан број настрадалих још не зна. Прича се да је живо спаљено по колибама у селима и катунима или бачено низ сурове планинске литице више од 1.260 недужних људи, жена, деце и стараца, што је готово половина данашњег пивског становништва.
Нема братства у Пиви коју је заобишла ова несрећа. Само код најбројнијег (Благојевића) страдало је више од 220 особа! Нека су братства преполовљена, док је једно заувек нестало. Страдали су само зато што су се родили као Срби, што су се крстили са три прста, говорили својим српским језиком и потписивали се како је ко знао српском ћирилицом. И зато, зашто не рећи, што су у том злом времену имали и неке зле комшије.
Зна се да је Жупа пивска била под захватом седме СС ‘Принц Еуген’ дивизије. То је била посебна добровољачка јединица, коју су чинили брдска дивизија, 118. ловачка, 369. хрватска дивизија. Напад на Пиву био је наставак четврте офанзиве после битке на Неретви, гдје су се на овој територији дурмиторског среза груписале партизанске снаге које су прешле из Босне у Црну Гору.
У Долима пивским на дан страдања обавља се помен свих жртава пивског краја из Другог свјетског рата.
Јаглика
Лику светих прибројане су све невине жртве Другог светског рата у Пиви, а међу њима и Јаглика Аџић, 17-годишња девојка коју су заједно са родитељима, браћом и комшијама, спалили Немци, муслимани и усташе. Немачки војници су у Гојковића долу затворили у једну колибу око 50 мештана, међу којима су били Јагликина браћа Милорад (8), Момчило (4) и Душан (2), као и родитељи Стоја и Крсто. Она је успела Немцима да побегне, али се вратила када је чула вриску и плач своје браће и родитеља, скочила у огањ и сагорела.
Новорођенче
Малиша и Митра Ђукановић ишчекивали су долазак на свет новорођенчета. До рођења новог живота дошло је баш у часу стрељања! И то дете које није дочекало ни име да му се надене, најмлађи је мученик пивске трагедије, које је крштено мученичком крвљу.
