Преподобни Стефан Троношки, Јадранин

Архимандрит Стефан је рођен 1758. или 1759. године у чувеној старој српској задрузи Јовановића у селу Текеришу код Цера. Већ са десет година дошао је као искушеник у манастир Троноша, а средином деведесетих година први је учио тада десетогодишњег Вука Караџића да чита и пише. Када је 1787. године избио аустријско-турски рат, цар Јосиф је са војском прешао Саву и опколио Шабац. Архимандрит Стефан је ујединио Србе из Јадра, Рађевине и Азбуковице и ослободио сва српска села испод Соко Града, спријечивши тако Турке из Зворника да стигну до Шапца”, истиче Ранковић и додаје да је архимандрит био први светитељ на територији сјеверозападне Србије.
Стефан је одликован највишим монашким чином у манастиру Троноша – постао је архимандрит, а захваљујући њему ниједан Србин са десне обале Дрине није потурчен.
Августа 1790. године био је учесник Илирског сабора у Темишвару, гдје је бранио српске интересе, а послије Свиштовског мира 1791. године између Аустрије и Турске, архимандрит задржава Србе да се не селе преко Саве у Срем, што је изазвало жестоке реакције. Грк Дионизије је проклињао сваког Србина који није прешао у Аустрију и означио га нехришћанином. Без обзира на то, архимандрит Стефан је говорио: “Боље би нам било у нашој земљи бистру воду пити, него у туђој кафу са млијеком и шећером варити”.
Када су 1799. године наступили велика глад и куга у Србији, архимандрит Стефан Јадранин је отишао код капетан-Паше у Зворник да га моли да добије мало старог кукуруза и притом је обећао да ће вратити услугу када буде стигло жито у Јадар.
Направио је велику грешку пошто је Турцима рекао да ће, уколико му не дају кукуруз, храну тражити од Нјемаца. Турци су помислили да шурује с Њемцима, па му је Грк Јанко сипао отров у кафу. Архимандрит је попио кафу, а позлило му је чим је изашао напоље. Ту је и умро.