У ВРЕМЕ незнабожног Декија римског цара и његовог намесника Валеријана, бише похватани хришћани по разним градовима и селима, и у град витинијски Никомидију доведени, и у тамницу бачени. Због тога никомидијске хришћане обузе велики страх, а нарочито што се и сам цар Декије приближавао њиховом крају, јер је већ био стигао у Кесарију. Тада многи хришћани побегоше у горе и пустиње, кријући се од руку мучитеља, а други смело сеђаху код својих кућа, очекујући час када ће се удостојити да ма каквим страдањем прославе Господа. Међу овим другима беше и свети Кодрат, висок и леп, племић и богаташ, побожан и речит. Он златом поткупи тамничке стражаре и војнике, те слободно улажаше у тамницу, доносећи потребне намирнице једноверној браћи сужњима. И сокољаше их и мољаше да сви буду храбри, и да не маре за муке ради љубави Христа Бога, који им спрема вечну награду у свом царству небеском.
Уто у Никомидију дође од цара антипат Переније, одреди дан суда за хришћане, и у присуству масе народа изведе преда се на суд све сужње. Командант рече антипату: Као што нареди власт твоја, господине мој, ево пред тобом стоје сви хришћани колико год их је било до данас у тамници. А антипат рече слугама Божјим: Нека сваки каже своје име, и звање, и порекло, и отаџбину. - Блажени пак Кодрат, који дође да присуствује овом суђењу, видевши да су се неки од браће уплашили и пребледели, побоја се да се неко од њих пре мучења не одрекне Христа, и громко узвикну стојећи позади њих: Зовемо се хришћани, по звању и пореклу смо слуге Господа Исуса Христа, невидљивог Бога, а град и отаџбина наша је небо, где Бог настањује оне који се уздају у Њега. Чујеш ли ово, антипате?
Антипат би пренеражен оваквом смелошћу, и рече слугама: Ухватите тог лудака и доведите ми га ближе! - А блажени Кодрат, чувши те антипатове речи, сам се проби кроз народ, притрча, и стаде пред антипатом. Сав народ скрену пажњу на њега. А он, прекрстивши се, рече антипату: Ево, добровољно, не силом, сам дођох преда те, да говорим за браћу моју и противстанем ђаволу. Чини дакле брзо што хоћеш, и када се осведочиш о наше јунаштво, увидећеш да смо ми непобедиви војници Христови. - Антипат рече: О безумниче, кажи ми најпре своје име и порекло! - Свети одговори: Рекох ти, хришћанин сам и ја и браћа моја; и слуге смо Христове. Наше име и благородство је ово: да будемо и да се називамо слуге Христове.
Антипат му на то рече: Послушај ме, пријатељу! И ја ћу о теби известити цара, и он ће те поставити за војводу, само ако с нама принесеш жртву боговима. Светитељ одговори: У заблуди си, антипате, говорећи да има много богова. Не, нема много богова, него постоји један Бог и Отац, од кога је све. Антипат рече: има много богова, али цар нареди да се сада само дванаесторици богова принесу жртве, којима се и ти мораш поклонити. А свети Кодрат громко узвикну: Није добро да постоје многе власти. Један је Господар, један Цар и Бог - Господ наш Исус Христос. Антипат рече: Ниси ли чуо шта Хомер говори о Посејдону? Сакупи облаке, разјари ветрове, покри небо, страшно загрме отац богова, јер се узохоли Посејдон да отме земљу, и тако даље. Ето чујеш каква је храброст Посејдонова. А блажени Кодрат упита: Да ли Хомер и остали слични њему стихотворци истину говоре о вашим боговима или не? Антипат одговори: Истину говоре. Светитељ рече: Ако истину говори, онда он казује и ово: да су богови ваши блудници, ненасити похотљивци. развратници, творци неприродних гадости. Заиста се стидим због вас, што се клањате таквим боговима, за чија зла дела сада судите и казне изричете људима. Јер осуђујете људе који чине срамна.дела, а поштујете богове који су чинили далеко гаднија дела. Не би ли требало да већма осудите и казните богове своје за тако многобројна и тако велика срамна дела њихова? Не штедите људе који чине безакоње, а славите и почитујете богове који су чинили далеко већа безакоња. Ваистину, такви богови ваши - нису богови, него махнити развратници, мртви духови. Антииат рече: Почео си да хулиш богове. Бојим се да се на ме не наљути цар што сам допустио, те си се усудио да језиком устанеш против богова наших. Боље се што пре измени, да те одмах не би зграбиле руке мучитеља. Свети Кодрат одговоди: Моју смелост нико ми не може одузети: ни ти, ни твој цар, ни сам отац ваш Сатана.
Разљути се антипат и нареди да светоме свуку одело, нага вежу за мучилиште, и бију жилама, говорећи: Кажи своје име. А пошто је светитељ, бијен, ћутао и није одговарао, антипат упита оне око себе за мученика: Ко је, и како се зове? Они који су знали светога рекоше антипату да је високог рода и да му је име Кодрат. Тада антипат рече слугама: Поштедите га и одрешите!
Када светитеља одрешише од мучилишта, и он се обуче, мучитељ га дозва ближе к себи, и рече: Шта то уради и нама и себи, не казавши нам да си високог рода? Јер ми, не знајући твоје високо порекло, осрамотисмо те, а ти си сам обрукао себе и свој род. Но зашто си презрео своје племићство и приступио ништавној вери хришћанској? Светитељ одговори: Волим бити на прагу дома Бога мог, него живети у шаторима безбожничким (Пс. 83, 11). Антипат мучитељ рече: Покори ми се и принеси жртву боговима, да не умреш као злочинац. Зар ниси чуо за заповест цара и свих његових великаша? Они донеше одлуку да ниједан хришћанин не сме живети на земљи, и многе добре и красне људе отргоше од хришћанске заблуде. Светитељ одговори: Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји (Пс. 1, 1), не преластивши се прелешћу овог сујетног света. А они који се преластише, и послушаше вас, они ће као прашина узвитлана ветром пропасти, и већ су пропали.
А антипат, многим ласкавим речима мамећи светог Кодрата, заплака и уздишући рече: О Кодрате, не лишавај себе ове дивне светлости! Не лишавај себе овог слатког живота, добровољно избирајући смрт. - Говорећи то, саблазнитељ марамицом брисаше лице своје. А свети мученик му рече: Не мисли да ћеш ме змијским лукавством преварити кроз притворне сузе, псу грабљиви! Нећеш ме дограбити, јер сам Божји слуга.
Поред антипата Перенија сеђаше војвода Максимијан. Он рече светоме: Зли човече, мој красни господин антипат показује милост према теби, а ти га вређаш. Светитељ одговори: Нека он плаче над собом, и нека оплакује час свога рођења, јер се на погибао роди. А ти што ме кориш? Када антипат суди, ти ко си да се истрчаваш на суду испред њега? Доста је да нам један суди. А ако и ти хоћеш да нам судиш, онда нека те уништи Господ наш Исус Христос.
Командант пак рече антипату: Тако ми власти твоје, господару мој, ако оставиш овога да тако дрско говори, он ће се усудити да и самим самодржцима нанесе увреде и поруге, и ми ћемо се обрести у великој беди. А светитељ рече: Зашто се буне народи, и људи помишљају залудне ствари? Усташе цареви земаљски, и кнезови се скупише на Господа и на Помазаника његовог (Пс. 2, 1-2). Ето, и сада сујетни људи осуђују Христа, и Он страда у члановима својим - у верним слугама својим.
Антипат рече слугама својим: Свуците овог никоговића, и бијте га суровије него први пут, док се не покори царским законима и не поклони боговима. - Бијен по други пут, свети Кодрат говораше: Хвала Ти, Боже, што си мене грешног и недостојног слугу свог удостојио да страдам ради светог имена Твог, да би ме Ти уврстио међу љубљене слуге Твоје. Благодарим Ти и молим Те: испуни ме Духа Твог Светог; уразуми ме и утврди ме да чврсто одржим веру; умудри ме мудрошћу Твојом, да ме не победе безаконици! Буди ми помоћник, Господе мој, јер је сада време за помоћ Твоју, сада час за заштиту Твоју. Укрепи ме, да се прослави у мени свето име Твоје! Приведи ме Твоме небеском Оцу, и реци му за мене: И ово је слуга Твој! О Господе Исусе Христе, помози ми да добро довршим подвиг мој!
Тако се светитељ мољаше, а слуге који су га били замараху се и мењаху се. И толико је дуго био бијен, да су се слуге пет пута од умора мењали. И блаженом мученику надигоше се леђа за читав лакат, и крв потоком течаше, и месо отпадаше. А антипат га упита: Верујеш ли бар сада боговима нашим, Кодрате? Светитељ одговори: Идоли незнабожаца су сребро и злато, дела руку људских. Уста имају, а не говоре. Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих (Пс. 113, 12). Антипат на то рече: Тамном речи нам говориш, прикривајући на тај начин своју хулу на богове. Светитељ му одговори: Теби безумном и ослепљеном светла истина изгледа тамна, а сама лаж - тама овога света изгледа ти светлост. Чуј ме дакле, светло ти одговарам речима наших отаца: Нека ти је на знање, боговима твојим нећу принети жртву, нити ћу се покорити заповести цара и велможа. Стога, ако хоћеш да ме мучиш, чини вољу своју, и пошљи ме брзо да предстанем Небеском Цару. Мучитељ рече: Тако ми богова, бедниче, нећу те поштедети, него ћу те тешким мукама и горком смрћу уморити.
А када дан стаде нагињати к вечеру, светитељ би одвезан од мучилишта, и са осталим хришћанима одведен у тамницу. И нареди мучитељ да се у тамници подметну под леђа мученику оштри ексери, и да му се стави на груди велики камен, и да му се ноге метну у кладе, и да му се у тешке вериге окује цело тело. И тако би остављен светитељ много дана, и јуначки подношаше тако тешке муке, какве природа људска не може поднети, поднети и жива остати. Али свемоћна десница Христова укрепљаваше страдалца на прослављење божанске моћи Своје.
Пошто прође много дана, антипат Переније намисли да иде у Никеју, и нареди да са њим пођу хришћани што су у тамннци, заједно са светим Кодратом. Бавећи се у Никеји, Переније једног дана приношаше жртве ђаволима у идолском храму, и нареди да доведу и хришћане, да и њих примора на жртвоприношење. И кад слуге Божје бише доведени пред тај ђаволски храм, замоли свети Кодрат војнике да најпре њега уведу у храм к антипату. Јер и после толиких тешких мука он беше читав и здрав силом Христовом. И лице му се светљаше. И налазећи се на челу ових хришћана сужања, он се одликоваше и телесном снагом и душевном храброшћу. И кад би први уведен у идолиште, запрепасти мучитеља, јер антипата спопаде ужас угледавши светитеља телом здрава и лицем весела. И рече светоме: Кодрате, принеси жртву боговима! Светитељ одговори: Слуга сам Исуса Христа, и Њему приносим себе на жртву. А ваши богови, који не створише небо и земљу, нека пропадну! Антипат му рече: Покори се законима царским а не Христовим! Светитељ одговори: Покоравам се законима Небеског Цара, а не безумном наређењу људи који не знају Бога. Ипак нам Свето Писмо наређује да се молимо за њих, да се обрате и познаду истину. Антипат му на то рече: Ако се молиш за цара, онда и заповести његове дужан си испуњавати. Јер и у вашим књигама пише: Подајте ћесарево ћесару, и Божје Богу (Мк. 12, 17). Светитељ му одговори: Добро кажеш, да треба давати ћесарево ћесару и Божје Богу. Ја дадох царево цару, када дадох царски данак за моја имања; још ми остаје да Богу дам и извршим оно што сам дужан вером у Њега. Земаљски цар је наредио хришћанима или да принесу жртве идолима или да умру. Ево, ми смо готови да за Христа Бога нашег умремо не само једанпут него и много пута. Антипат рече: Зар не видиш како врло многи хришћани принеше жртве боговима нашим? Мислиш ли да си бољи од њих? Свети Кодрат одговори: Пошто нисам колена своја преклонио пред идолима, заиста сам бољи од свију оних који отступише од Бога Творца свог. А где су ти хришћани што принеше жртве боговима вашим? Ја их не видим. - И нареди антипат да доведу такве.
Тада светитељ замоли да га одреше, јер беше везан. Антипат помисли да он хоће да се поклони боговима, и нареди да га одреше. А он одмах отрча, дохвати великог идола за ноге, обори на земљу и разби. Затим полете и на друге идоле, али га жреци и војиици ухватише. Антипат разјарен, нареди да светитеља изведу из храма, обесе и цело му тело стружу оштрим гвожђем. Док су тако светитеља стругали, дођоше они што су отступили од хришћанске вере. И свети Кодрат, налазећи се у мукама, рече, им: Бедници! Што се одрекосте Господа Христа и сами себе предадосте ђаволу? Зар не веровасте да ће бити васкресење мртвих? Зар нисте слушали о суду Божјем, о паклу безданом, о огњу неугасивом и црву неуспављивом? Какав ћете одговор дати у славни и велики дан доласка Спаситеља нашег Исуса Христа, који ће судити живима и мртвима? Остависте вечно небеско царство ради овог привременог и ништавног живота; пренебрегосте слатког и предоброг Господа и поробисте себе ништавном робу ђаволу, који бије и убија оног којим овлада. А њега ће, када Господ наш буде дошао, везати нераскидљивим оковима и вргнути у бездан огњени, заједно са онима који му се потчинише. Увиђате ли шта сте урадили? Уплашивши се краткотрајних мука, ви предадосте себе вечним мукама. Сами ћете видети шта вас очекује у оном свету, када будете предстали праведном суду Исуса Христа, који ће свакоме дати по делима његовим. Не чусте ли речи Господње у светом Еванћељу: Не бојте се оних који убијају тело а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу (Мт. 10, 28).
Када светитељ ово изговори, отпали завапише са сузама, громко говорећи: Уплашисмо се мука, слуго Божји, и преварисмо се као неразумна стока. Као залутале овце постадосмо храна вуцима, и растржу нас, јер нас сустигоше греси наши. Зажелевши да овде мало времена поживимо, ми умресмо за будући вечни живот. Шта да чинимо кукавци, не знамо.
А блажени Кодрат, видевши их где плачу, испуни се радости, и рече: Не бојте се, браћо, и не очајавајте! Милостив је Господ Христос, припадните Му са сузама и покајањем! И стојте у исповедању вере Христове, да би се сваки од вас крвљу својом очистио од грехова својих!
И они се бацише на земљу, и сатворише велики плач надуго, и прахом посипаху главе своје, и камењем се удараху у груди. И њихов плач и кукање беху толики, да се сав град Никеја слеже на њихову кукњаву. И чуђаху се толиком њиховом жаљењу због отступништва.
А антипат, чувши вику, изађе из идолишта. И кад виде шта се збива, он нареди да светог Кодрата још јаче стружу, и буктињама жегу остругана ребра његова. А он се свесрдно и дуго мољаше Богу за покајнике, да прими обраћење њихово. И када завршавајући молитву рече: О Господе Исусе Христе, нека буде душа моја за душе њихове, само их помилуј! Тог часа слуге који га мучаху клонуше, и као мртви падоше на земљу; и наиђе светао облак на светитеља, и на везане присутне хришћане, и на кајуће се због свог пада. А тама и мрак обузеше антипата и саветнике његове, и све незнабошце. И препадоше се, и дршћаху од страха, јер мишљаху да ће град пропасти. Пошто дуго беше тајац, верни чуше одозго гласове светих Анћела који хваљаху и слављаху Бога. И пошто прођоше два сата, стаде се тама разилазити, и незнабошци погледавши према светима, видеше светлост небеску. А антипат, једва дошавши к себи, нареди да ухвате све који се под утицајем мученикових речи покајаше и опет Христу вратише, те и њих везаше, па све заједно у тамницу одведоше. Антипат такође нареди да светог Кодрата одреше од дрвета, одведу у тамницу, и ставе у окове као и раније.
Сутрадан антипат Переније изведе на суд преда се све хришћане из тамнице осим светог Кодрата. И цео дан их истјазаваше, час их ласкама мамећи, час мукама приморавајући, на погано жртвоприношење. И када виде да су они чврсти и непоколебљиви у исповедању своје вере, стави их на страшне муке, па нареди да сваког одведу у његов град и домовину, и тамо живе сажегу. И иђаху сви свети страдалници, испуњени радости и весеља, славећи Бога. И тако сваки од њих у својој домовини сконча сажежен, и пређе у небеску отаџбину.
Потом антипат отпутова из Никеје у Апамију, водећи са собом светог Кодрата. А разлог због кога отпутова тамо беше, да хвата тамошње хришћане и да их приморава на приношење жртава идолима. Јер му од цара Декија беше наложено, да обилази градове и земље, и да мучи и убија хришћане који неће да принесу жртве боговима. И дошавши у град Апамију, он уђе у идолиште и поклони се идолима. И светог Кодрата, кога такође беше увео у идолиште, упита: Хоћеш ли, лукави мађионичару, принети жртву боговима, или нећеш? Храбар душом, свети Кодрат одговори: Оца свог Сатану називај ти лукавим мађионичарем, јер је онај заиста такав. А ја сам хришћанин, не знам ни мађије, ни лукавство, нити ћу принети жртву ђаволима.
И рече антипат пријатељима својим: Не знам на какве муке да ставим овог бедног хришћанина. А они ћутаху, јер гледаху пред собом мученика који није имао меса на телу већ само голе кости. Све му месо беше за време мучења пооткидано и састругано. И нареди мучитељ да светитеља стрпају у врећу, и у њу ставе разноврсне змије и гмизавце, па онда врећу баце у неку дубоку и блатњаву јаму. И би тако. А сутрадан нареди да га изваде отуда, држећи да је већ умро. Но гле, светитељ се обрете жив, те се сви дивљаху. А мученик подиже очи к небу и рече: Благодарим Ти, Господе Исусе Христе, што стреле незрелих умом падоше на њих саме, и нестаде им снаге од тога, а мене си укрепио, и дао си ми силу да њих посрамим а свето име Твоје прославим. - Затим рече антипату: Ништавило, видиш ли да ништа не успева твоја вештина. Хајде, ако можеш још што предузети против мене, предузми брзо, да не губиш узалуд време. - Разјарен, антипат му одговори: Целог пута ћу те мучити, кукавче, иако се уздаш у своје мађије.
После тога антипат оде у Кесарију, одвевши са собом и мученика. И тамо принесе уобичајене жртве у идолишту. И светом мученику рече: Доста си разних мука поднео; хајде сада приђи и принеси жртву боговима! Светитељ одговори: Титрао си се са мном мучећи ме, и веома се чудим како си се ти уморио мучеђи ме, а ја се нисам уморио подносећи муке. Штавише, ја желим да још страшније, и најстрашније, страдам за Бога мог.
Бесан, антипат нареди да га опет нага вежу за дрво мучења и немилосрдно бију жилама. И бише бијене наге кости, јер не беше на њима меса. Бијен, свети мученик певаше: На леђима мојим ораше грешници, и водише дуге бразде безакоња свог (Пс. 128, 1). А антипат викаше слугама: Бијте јаче, пошто не осећа муке! А свети рече мучитељу: Биј, биј моју ништавну мешину, јер док њу бијеш моја душа постаје здравија и здравија! На то му антипат одговори: Бедниче! Ја сматрам да тобом влада зли демон. Светитељ одговори: Не само мноме не влада демон, него је сигурно ово: ја владам оцем вашим Сатаном; и не само њим јединим, него и свима слугама његовим; и благодаћу Христа мог ја сам заповедник над целокупном војском његовом; и сва сила преисподња боји се мене и дрхће, видећи на мени страшни и непобедиви знак Исуса Христа, и благодат Његову која је самном. Затим поћутавши мало, светитељ узвикну: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове. А присутни житељи Кесарије, који ово посматраху, а међу којима беше много хришћана, повикаше громогласно: Амин!
Антипат се силно разјари, и нареди да из народа ухвате два, по изгледу, угледна и чесна човека који су стајали близу, да их скину голе, привежу за мучилиште, па бију и стружу тела њихова. Слуге онда оставише светог Кодрата, и стадоше мучити ова два хришћанина, чија имена беху Саторин и Руфин. И толико бише стругани, да им црева попадаше на земљу. А они у мукама мољаху светога Кодрата и сву присутну браћу, да се моле за њих Господу. И Кодрат свети завапи к Богу: Господе Исусе Христе, Сине невидљивог Оца! Пошљи помоћ слугама Својим! Погледај на смирене и смилуј се на њих! Дај страдалцима Твојим трпљење и непобедиву снагу, да претрпевши до краја, победе и посраме врага који је устао на нас! - И дуго времена прође, а мученици мучени ћутаху, јер од великих мука не могаху говорити. Онда мучитељ нареди да их одреше, и да им отсеку главе. И тако двојица светих мученика, Саторин и Руфин, узиђоше на небо ка Христу Господу, који је у двема природама, за кога пострадаше.
Пртом антипат Переније отпутова из Кесарије у Аполонију, и свуда вуцијаше за собом светог мученика Кодрата. А и друге хришћане хваташе ради мучења. И ушавши у Аполонов храм, он рече мученику: Познај богове, и оздравићеш, јер ћу наредити лекарима да се труде око тебе. Приступи дакле богу Асклипију, и он ће те исцелити. Имај страха пред величанством богова: одај пошту великом Аполону и Херкулу, и цару свих Јупитеру, и славноме Марсу, и страшноме Нептуну. Ниси ли лађом пловио по мору, и зар ниси упознао његову силу? Поклони се и сунцу које с неба сија на земљу. Еда ли оно умре, те га нема на небу?
Свети Кодрат одговори: Ја се клањам истиноме Богу Оцу, и једнородном Сину његовом, и Светоме Духу, и дрхћем пред Његовом силом, величанством и неприступачном славом; и свагда славим и хвалим Његову неисказану моћ и свемоћ. А мртвим киповима се нећу поклонити, нити ћу дела руку људских обожавати. Не бојим се демона, нити тебе који имаш краткотрајну власт. Ја ћу кроз неколико дана отићи Богу мом, а ти ћеш горко уздисати вавек, јер ниси хтео да познаш Бога који ти је живот даровао. Сатанин сине, ђаволов брате, заједничару нечестивих демона, неразумнији од свиња, бесни псу, крволоче, змијо, прождрљивије од зверова једеш погано месо са идолских жртвеника! Не стидите ли се безумља свог? Не видите ли ослепљеност своју? Кољете стоку и птице боговима на жртву; та они су мртви, зар осећају глад? Принеси јело к устима идола; зар ће окусити? И ако богови ваши захтевају жртве, онда упитај каменог или дрвеног бога вашег, нека каже шта жели да му закољу; козу, или вола, или пиле. О пагубници! Сами сте упали у јаму погибли, па хоћете и нас са собом да повучете.
Кад ово светитељ изговори, силан бес спопаде антипата, и он нареди да оцат помешан са сољу лију на ране његове, и да ране сурим крпама трљају, и да му на ребра усијано гвожђе стављају. А кад дан беше на измаку, он нареди да страдалника вргну у тамницу.
Сутрадан антипат крену из Аполоније у Хелеспонт. Водио је и везане сужње хришћане, међу којима беше и свети мученик Кодрат. Али њега су возили, пошто од љутих рана на ногама није уопште могао да иде. А кад антипат пређе реку Рунтак, срете га војвода те покрајине и мноштво хришћана из околних села. Хришћани беху привидно изашли у сусрет антипату Перенију, у самој ствари они су желели да виде и одаду хвалу светом великомученику Кодрату, чија је слава брујала по целој Азији и по целом свету.
Антипат са војводом уђе у једно тамошње село. Преноћи у њему. И сутрадан му се прохте да принесе жртву демонима, јер у том селу беше много идола, и да на жртвоприношење примора и хришћане сужње. И нареди да му прво доведу светог Кодрата. Али пошто он не могаше да иде пешке, довезоше га на колима до жртвеника. Иако беше изнурен телом, лице му беше весело, он се осмехиваше и весељаше у Богу Спаситељу свом а сав народ се слеже и стајаше тамо, желећи да види страдање мученика Христова. И антипат упита мученика: Јеси ли се опаметио, Кодрате, и познао богове, или се још једнако држиш свога безумља? Светитељ одговори крупним гласом: Ја измалена знам Христа истинитог Бога, јер сам хришћанин од утробе мајке своје. И ја другог Бога не знам осим Христа, у кога верујем од свога повоја.
И нареди антипат да се наложи велики огањ, да се преко њега метне гвоздени кревет, и на тај ужарени кревет положи мученик. Светитељ рече: Не треба да ме нико води и полаже на тај кревет, ја ћу сам лећи на њега. - И окрепљен помоћу Христовом, он својим ногама уђе у огањ, прекрсти се и леже на усијани кревет; и одмараше се на њему као на мекој постељи, не добијајући од огња никакве повреде: јер огањ, укротивши своју природу, служаше Божјем слузи, дајући му само онолико топлоте колико је било потребно његовом многонапаћеном и изможденом телу да се одмори. А ђавоље слуге леваху на мученика врелу смолу и маст, и трпаху кучине у огањ, но светитељ певаше: Боже, избави ме! Господе, похитај ми у помоћ! Нека се постиде и посраме који траже душу моју! (Пс. 69, 1-2). Затим се ругаше мучитељу, говорећи: Овај огањ твој хладан је; и гвожђе овог кревета мекше је од твог окорелог срца. Добро си урадио што си наредио да се ја преморен одморим на овој мекој постељи. - Говорећи то, светитељ се окреташе на кревету као на удобној постељи
Пошто прође много сати, а мученик у огњу остајаше жив, читав и неповрећен, мучитељ, бесан од једа, нареди да га скину са кревета, и да му изван села одсеку главу. А светитељ, изишавши из огња, иђаше чврстим кораком. И више му нису била потребна кола, нити ико да га подржава и води, него је сам ишао на место погубљења, и идући певао: Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу, (Пс. 123, 6). А певаху са њим и нека браћа који га праћаху. И заблагодаривши Богу, преклони под мач свету главу своју. И сконча свети великомученик Христов Кодрат посечен мачем десетог марта, за владања Декијева и Валеријанова, док у нама царује Господ наш Исус Христос, коме слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек и кроза све векове, амин.
