Син српских досељеника из Рисна, преподобни архимандрит Севастијан Џексонски (Дабовић) први је српски православни монах рођен на тлу Америке. Познат међу досељеницима, али и у матици, као “отац српског православља у Америци”, био је заслужан за оснивање неколико српских цркава у Сједињеним Америчким Државама. Биле су то прве наше цркве на новом континенту. Утемељитељ православља на америчком тлу, Дабовић је у сећању Срба у САД остао због апостолског, мисионарског и књижевног четрдесетшестогодишњег рада.
Архимандрит Севастијан рођен је у Сан Франциску 9. јула 1863, а на крштењу је добио име Јован. Замонашен је у току школовања у Русији и рукоположен у чин јерођакона 1887, а у чин јеромонаха 16. августа 1892. рукоположио га је епископ алеутски и аљаски Николај. Постављен је за мисионара у Калифорнији и држави Вашингтон. Подаци кажу да је Севастијан крстио више људи од било ког свештеника западне хемисфере. Свети Николај (Велимировић) који је био Севастијанов велики пријатељ и сахранио га у манастиру Жича 1940, назвао га је “безгрешним човеком” и “највећим српским мисионаром модерних времена”.
Отац Севастијан добио је дозволу 11. јануара 1894. за подизање прве Српске цркве на америчком континенту у Џексону, у коме је живела већа група Срба. Иако је 1896. јеромонах Севастијан додељен Руској православној катедрали у Сан Франциску, он је и даље водио бригу о парохијанима новоподигнутог храма Светог Саве у Џексону, упорно молећи да митрополит српски Михаило Српску духовну мисију прими под своје духовно окриље. Но, то се није десило, а није дочекао ни владичанску титулу. Умро је 1040. у Жичи, у чијој је порти и сахрањен. Његови посмртни остаци пренети су пре неколико година натраг у родни Џексон.
На Аљасци, далеком северозападу Сједињених Америчких Држава, постоје православни Индијанци и Ескими који се такође крсте с три прста. Архимандрит Севастијан Џексонски био један од оснивача и српског Храма светог Саве у Дагласу на Аљасци, који је подигнут 1902, а кумови на освећењу били су православни Индијанци. Црква је 1937. изгорела у пожару, а у близини овог места и данас постоји српско гробље из тог времена.
Кондак Светоме Мардарију Либертивилском, глас 8:
Неуморни проповедниче Христа Господа,
Светосавски человођо народа свога у расејању,
трудољубиви зиждитељу и учитељу покајања,
Свети Мардарије Либертивилски и Амерички,
са свима Просветељима американске земље
моли јединога Човекољупца
да подари мир и слогу роду Православноме!
